Za boju kose koja čini samo dva procenta svetske populacije, fascinacija riđokosima je neverovatna. Prirodne riđokose, uglavnom, nailaze na prilično negativne komentare, pogotovo u primitivnijim sredinama, gde su na udarna linija mnogih šala ili optužbi.
Međutim , šegačenje u školskom dvorištu zbog crvene kose je jedno, ali vraćanje u vreme lova na veštice i na kraljevske loze, je otkrivanje kulture u kojoj su crvenokose proganjane i smatrane zlim ili nesrećnim.
Ova sujeverja su, međutim, počela da blede kada je 1886. godine dr Augustin Galopin izjavio da riđokosi ljudi koji više mirišu. U svojoj knjizi “Miris žene”, dr Galopin je otkrio da riđokose žene emituju posebnu aromu za koju je smatrao da je izuzetno opojna.
Od tada je urađeno više istraživanja o riđim osobama, a rezultati ukazuju na to da bi riđokose trebalo smatrati genetskim superherojima. Tela riđokosih su veoma otporna, jer im njihovi izmenjeni geni daju različitu DNK, veću osetljivost na temperaturu i bol, poseban miris kože, sopstvenu proizvodnju vitamina D, sposobnost osećanja promena temperature i mnoštvo drugih jedinstvenih sposobnosti.
Fascinacija riđokosim ljudima je stara i složena tema. Neki od mogućih razloga za to je što su oni genetski retki i jedinstveni.
U 16. i 17. veku riđokosi su povezivani sa magijom i mistikom, često subili optuživani za veštičarenje i zločine, što je još više pobudilo znatiželju.
Riđokosi imaju snažan karakter i temperament. Postoji stereotip da su oni vatreni, strastveni i tvrdoglavi. To može biti privlačno za neke ljude koji vole izazov i uzbuđenje. Riđokosi, takođe, imaju reputaciju da su duhoviti, kreativni i inteligentni, što su veoma poželjne osobine.
#Prirodno #riđu #kosu #imaju #genetski #superheroji