Ma koliko se to nama ne sviđalo, ipak su raznorazne predrasude deo društvene stvarnosti. Kao što i sama reč „predrasuda” upućuje, u pitanju je ono što dolazi pre rasuđivanja, neka vrsta „znanja unapred” koje najčešće nije tačno. Svaki čovek ima neki svoj pogled na svet koji uključuje pogled na različite tipove i grupe ljudi. Važan deo tog „pogleda” su vrednosti date osobe. Vrednosti su uverenja o tome da je nešto vredno, da je vrednije od nečeg drugog i manje vredno od nečeg trećeg.
Ljudska priroda je takva da svaki čovek gleda na druge kroz „naočare” svojih vrednosti, a zatim ih ocenjuje. Što se drugi više ponašaju u skladu s vrednostima date osobe, to ih ona doživljava bližim sebi, prihvatajući i poštujući ih. Što se drugi više ponašaju na način koji ugrožava vrednosti date osobe, to ih ona doživljava više stranim, osuđujući ih, odbacujući i prezirući ih.
Kulturni prezir
Kao što funkcioniše pojedinac, tako funkcionišu i ljudske zajednice. U njima ljudi dele i gaje neke osnovne vrednosti i poglede na svet, koji čine matricu koja ih povezuje. Upravo reč „kultura” dolazi od latinske reči colere, koja označava čuvanje, negovanje, brigu za nešto, obrađivanje. Upravo zbog toga što brane vrednosti svoje kulture, ljudi pokazuju odbojnost i prezir prema onim vrednostima i pojavama koje su strane njihovoj kulturnoj matrici. Zato ovu vrstu prezira zovemo kulturni prezir.
Problem s kulturnim prezirom je to što on, pored toga što čuva vrednosti date kulture, dovodi do raščovečenja, dehumanizacije pripadnika one druge kulturne zajednice. Dok su neke emocionalne reakcije usmerene na ponašanje drugih ljudi, kao na primer ljutnja, prezir je usmeren na druge kao osobe, kao ljudska bića. Ljudi počinju da preziru onda kada zaključe da je druga osoba ispod nekog minimuma ljudskih vrednosti. Drugim rečima, predmet prezira su oni ljudi za koje onaj koji prezire misli da su bezvredni ili nedovoljno vredni.
Iako i prezir i mržnja spadaju u neprijateljske emocije koje raščovečuju pojedinca ili grupu koji su njihov predmet, između ove dve emocije postoji značajna razlika. Dok je prezir upućen prema onima za koje se veruje da su bezvredni, mržnja je upućena onima za koje se veruje da su zli. To znači da su prezreni pojedinci i grupe ocenjeni kao bezvredni, ali bezopasni, a omrznuti pojedinci i grupe ocenjeni kao opasni, ugrožavajući i kao pretnja. Postoji više definicija zle osobe, a prema jednoj od njih to je ona osoba koja svesno i namerno čini neku destruktivnu akciju, za koju nema ni povoda ni opravdanja. To znači da su zli ljudi tako ocenjeni zato što su iracionalni, to jest iracionalno destruktivni. Ako je neko izvršio neku ugrožavajuću radnju koja je izazvala štetu, ali to nije učinio svesno i namerno ili je za to imao neki povod ili opravdanje, tada je malo verovatno da će on biti procenjen kao zao. Iracionalnost, to jest nerazumevanje motiva i razloga za destruktivno postupanja neke osobe ulazi u definiciju zla.
U socijalnoj psihologiji postoji tesna veza između prezira prema jednoj grupi i mržnje prema toj istoj grupi. Nakon što se pripadnici jedne grupe ocene kao nedovoljno ljudski, dakle kao bezvredni, što jeste početni nivo raščovečenja, na to se dodaje ideja da su oni opasni, da imaju destruktivne i štetne namere koje nisu ničim neizazvane, čime se pravi okvir da su oni zli, što onda izaziva mržnju prema njima kao krajni oblik raščovečenja.
Neprijateljstvo i progon
Tako, na primer, u društvu u kome vlada heteroseksualna moralna norma, u kojoj se smatra da je homoseksualnost neprihvatljiva, postoji kulturni prezir prema homoseksualnim pojedincima i grupama. Međutim, kada se na to doda ideja da su homoseksualci opasni jer zavode decu i navode ih na homoseksualne postupke, tada taj prezir može preći u mržnju koja dovodi do proganjanja i mučenja homoseksualaca koji zapravo u stvarnosti ništa nisu uradili osim što pripadaju omrznutoj grupi.
Na mržnju prema grupi možemo gledati i iz aspekta onoga ko mrzi, ali i iz aspekta onoga ko je omrznut. S obzirom na intenzivnu višegodišnju demonizaciju, to jest satanizaciju srpskog naroda kao jedinog krivca za ratove devedesetih, naši ljudi se mogu naći u ulozi pripadnika omrznute grupe. Onima koji znaju da ništa nisu krivi nerazumljivo je da ih neko mrzi ili da se prema njima destruktivno ponaša, iako to ničim nisu zaslužili. Zbog toga se mogu ponašati naivno, dovesti sebe u rizične situacije zato što ne prepoznaju tuđu mržnju i neprijateljstvo.
#Mržnja #prema #grupi