Reč popularnih pevača nekada se jako „pikala”, a to najbolje potvrđuju stihovi moje pesme „Nisam šuplja priča”. Sad su javne ličnosti dosta kompromitovane. Tih osamdesetih, kada sam već uveliko bila zvezda bivše Jugoslavije, videla sam da u jednom tunelčiću, u rupi na sarajevskom Trebeviću, pod kartonskom nastrešnicom sa svoje sedmoro dece spava žena koju je muž nasilnik izbacio iz stana pošto je doveo ljubavnicu. Prizor me je užasno potresao. Deca od koje je najstarije imalo deset godina živela su kao životinjice, miševi ili veverice – motalo mi se noću po glavi. Otišla sam kod gradonačelnika Sarajeva i rekla da je velika sramota da majka sa sedmoro dece, koja zbog jednog nasilnika ostaje na ulici, nema bar nužni smeštaj. Umesto toga, dobili su dvosoban stan. Kada sam išla da ih obiđem, mališani su potrčali niz stepenice meni u zagrljaj vičući: „Nedo, mi sad imamo kadu i tuš.” To je za njih bio vrhunac luksuza i kvaliteta života. Tu rečenicu nikada neću zaboraviti. Jer sam u tom za mene presrećnom trenutku istovremeno shvatila svoju misiju zvezde na ovim prostorima. Da mogu i moram da pomognem – rekla je rasplakavši se na predstavljanju albuma svojih 25 hitova u izdanju „Jugotona” na Sajmu knjiga jedna od najvećih balkanskih pop pevačica Neda Ukraden, koja ovu ploču smatra krunom karijere duge pet i po decenija.
Na promociji ploče
Zahvaljujući svom humanitarnom radu bila je izabrana za najpopularniju Sarajku 1991. godine. Poznata je po pomaganju ugroženima u katastrofama, u zemljotresima, poplavama, raznim tragedijama, rudarskim, saobraćajnim i drugim nesrećama, u pomoći domovima za nezbrinutu decu, siromašnima…
– Dok sam pisala svoju biografiju, pronašla sam u staroj kutiji uspomena skoro zaboravljeno pismo dve devojčice iz Aleksinca. Kada se dogodila nesreća u aleksinačkim rudnicima, videla sam da se sva humanitarna energija, kao u svim katastrofama, sliva u određene centre i da se ne zna pouzdano gde će čija pomoć da završi. Uvek sam se pitala da li stvarno stigne kome je namenjena i najpotrebnija ili nekad ode nekim drugim putem i čak bude zloupotrebljena. Vođena ovim mislima, a pošto volim konkretno da znam da je sigurno najugroženiji dobio neophodno i da budem mirna da sam bar dvoje ljudi spasila, insistirala sam da u emisiju „Nedeljno popodne” državne televizije čiji sam bila gost dovedu dve devojčice iz najugroženijih porodica poginulih rudara. Devojčice koje su se pojavile u programu ostale su da žive s majkama koje nisu bile zaposlene. U emisiji sam im javno namenila značajna novčana sredstva i poklone u garderobi i drugim potrepštinama da im se nađu bar u prvim mesecima posle te tragedije strašnih razmera. Napisale su mi pismo kada su postale odrasle i uspešne žene. Objavila sam ga u svojoj autobiografiji izdvojivši ga iz mora pošte koju dobijam sve ove decenije. Pisale su da nikada neće zaboraviti taj trenutak u životu, ali ni podršku koja im je značila i u novčanom i u ljudskom smislu. Obavestile su me da su završile fakultete, udale se i imaju svoje porodice, da su uspešne u poslovima koje rade – priča pevačica.
(Foto: Marko Spasojević)
Ne zna se broj humanitarnih koncerata koje je Neda održala devedesetih prošlog veka sakupljajući novac za lekove, izbeglice, škole, domove za nezbrinutu decu.
– Nisam ni imala kome da naplatim koncert. Ne ponovilo se to vreme, ali uvek će biti potrebe da se nekom pomogne. Uvek će biti nepogoda, katastrofa, bolesnih – rekla je dok joj je na štandu ovogodišnjeg sajma prilazila Hajrija Ramadani, predsednica udruženja žrtava nasilja „Hajr”, kako bi podelila sa njom priču o ženi koja je u jednom danu izgubila dvoje dece iako je prethodno tražila pomoć u Sigurnoj kući… Neda je pažljivo slušala.
Shvatajući iz priče da velika eks-Ju zvezda nikada nije pomagala zato da bi imala neke koristi, upitali smo je da li ima utisak da se njoj, ipak, ovo saosećanje sa ljudima u nevolji na neki način vratilo.
– Bog mi je dao divnu porodicu, za koju sam se žestoko borila. Ćerka i ja ostale smo u jednom trenutku same dok je bila mala. Eto, ona danas ima divan brak, a ja uživam i učestvujem u srećnom odrastanju svoje troje unučića. Mislim da imati takvu porodicu u današnje vreme raspada porodičnih vrednosti, za ženu koja se sama izborila da je održi posle razvoda, tragedija tokom raspada bivše države i svih selidbi, predstavlja vrhunac nadomešćenog u životu – odgovara Neda Ukraden.
Ne treba meni samo zlato
S ekipom „Jugotona” na Beogradskom sajmu
Pitamo je zašto je baš sad red na ploču sabranih hitova. – A zašto ne sada? Ovo jesu moja najbolja dela, najviše je na ploči izdanja iz osamdesetih i tadašnjeg „Jugotona”, ali stekli su se uslovi da se zajedno sa njima na istoj ploči nađu moji noviji hitovi, kakva je pesma „Nisam ti ja baš bilo ko”, objavljena pre dve decenije. Album je opus hitova koji traju kroz vreme, ali i kroz razne stilove i saradnike, sjajne autore. Tu su i moji nezaboravni dueti sa popularnim muškim glasovima: od Arsena, Miše Kovača, Vlade Kalembera, Željka Samardžića do Kemala Montena i drugih velikana jugoslovenske zabavne muzike sa kojima sam imala sreću da se družim, pevam i snimam pesme. Sa kojima sam pevala po celoj bivšoj Jugoslaviji, ali i u svetu gde živi naša dijaspora – priča ponosno i dodaje da je anegdota je bilo mnogo, da je svaka pesma jedna priča, jedan film i jedna borba za svaki tekst, nesvakidašnji događaj, kao i da nije dovoljno ući u studio i otpevati pesmu – to je borba za svaki stih.
– Evo, u toj pomenutoj pesmi novijeg vremena u stihovima je pisalo kako meni trebaju zlato i dijamanti. Prišla sam tekstopiscu dok smo vežbali i rekla „Ja neću samo zlato i dijamante. Treba mi neko ko će da me voli bez ograničenja.” Sjajni Fajo promenio je stihove i stvorio budući veliki hit. Mnogo muzičkih dragulja ostavila je jugoslovenska zabavna muzika koja je počivala na dva-tri sjajna kompozitora osamdesetih. Pored Arsena Dedića i Đorđa Novkovića, tu su i Rajko Dujmić, kao i nezaboravni Kornelije Kovač.
Na pitanje u kom trenutku je shvatila da će biti zvezda Neda je u odgovoru odsečna, kakva, inače, jeste: – Nikad nisam znala da ću biti zvezda. Školovala sam se da budem pravnik u diplomatiji sa znanjem engleskog, misleći kako mi to pruža širok spektar mogućnosti zapošljavanja. Ali umetnost i pesma su mi odmah otvorile puteve koji su se čudesno iznova rascvetavali posle svakog hita i sprečavali da se bilo čime drugim bavim.
Prvi put je pred publikom zapevala na festivalu „Vaš šlager sezone” 1967. godine.
– Na binu me je izveo Dragan Stojnić, svima omiljen kao kolega, sjajna ličnost i veliki džentlmen. Bila sam učenica trećeg razreda gimnazije i nagradu za najboljeg debitanta osvojila sam s melodijom „Igra bez kraja”, čiji je naziv, s ove tačke gledišta, simboličan.
Srce u srcu
Na Opatijskom festivalu 1975. Ukradenova je ostala upamćena po pesmi „Srce u srcu”, koju je pevala s grupom „Kamen na kamen” i s kojom je trebalo da ode na Evroviziju. Na kraju je televizijsko nadglasavanje u finalu, „po ključu” na evrovizijsko takmičenje, poslalo slovenačku grupu „Pepel in kri”. Ali 1981. Neda je s Jadrankom Stojaković i Ismetom Krvavac pratila na Evroviziji u Irskoj Seada Memića Vajtu s pesmom „Lejla”. Posle hita „Oči tvoje govore”, Neda je 1985. lansirala i megahit bivše Jugoslavije „Zora je” s prodatih pola miliona primeraka.
#Igra #bez #kraja