Kao umetnik sam više puta obišla zemaljsku kuglu, upoznala se s različitim kulturama i politikama, pravdama i nepravdama. Tokom celog života sam radila i učila, strasno se zalagala za svoju zemlju na svim poljima. Nikada dovoljno vremena nisam imala za sebe ili porodicu, ali mi je drago da sam u svojoj misiji uspela da ukažem na prijateljstvo Srbije s Francuskom zasnovano na starim porukama: „egalite”, „fraternite” i „liberte” ili – jednakost, bratstvo i sloboda.
Otvaranje izložbe o Frankofoniji u Srbiji (Foto: Marko Spasojević)
Mentor mladim talentima
Ovo nam je Jadranka Jovanović, naša operska diva s bogatom internacionalnom karijerom, rekla nakon što je nedavno svečano otvorila izložbu „Srbija u Frankofoniji” u Domu Narodne skupštine Srbije.
Primadona i mentor mladim talentima u Narodnom pozorištu, prva narodna poslanica iz redova operskih pevača i umetnika klasične muzike, predsednica Poslaničke grupe prijateljstva s Francuskom ujedno je i osam godina šef stalne delegacije NS u Frankofoniji, organizaciji zemalja koje koriste ili neguju francuski jezik.
Uspomena iz Abidžana (lična arhiva)
„Ponosna sam na to što je Srbija 2019. postala pridruženi član Parlamentarne skupštine Frankofonije, koja okuplja 88 zemalja, i to tokom njene 45. skupštine u Abidžanu u Obali Slonovače, odakle nosim nezaboravne slike u glavi. Moja druženja u organizaciji koja se zalaže za pravdu i mir podsećaju sve na naše veze s Francuskom duge sedam vekova – još otkada Uroš Prvi Nemanjić posvećuje Dolinu jorgovana Jeleni Anžujskoj sadeći ovaj cvet na 100 kilometara polja duž Ibra. Ali izložba kojoj sam se svojski predala ne podseća samo na diplomatske i političke veze dveju zemalja već poziva prijatelje iz zemalja francuskog govornog područja da posete Srbiju, da dođu i na Ekspo 2027”, priča o svom aktuelnom zalaganju.
Na pitanje otkada je okrenuta francuskoj kulturi i međusobnom prijateljstvu odgovara:
„Francuski jezik sam učila još u osnovnoj školi, što tada u Beogradu nije bilo često. Potom, i u Muzičkoj gimnaziji „Josip Slavenski”, iz koje pamtim profesorku Gordanu Popović. Njena posvećenost značajna je za moj izgovor u pevanju arija na francuskom. Nisam imala stipendiju za školovanje ili usavršavanje u Francuskoj te sam pravi primer koliko je bilo dobro školstvo u Srbiji. U Frankofoniji se svi iznenade kada čuju ovu informaciju.”
Ispred plakata Opere u Nici
Prvi put je u zemlji šansona pevala operu 1985. na festivalu u Nimu, kada je izvela mecosopransku deonicu u delu „Stabat Mater” Jozefa Hajdna. Kasnije je nastupala u operskim kućama u Bordou, Tulonu, Eks le Benu, Tuluzu i u Nici, gde je u operi bila jedina strankinja u izvedbi francuske opere „Arijana i Barbalu”.
„Strepela sam da li će moj izgovor biti dovoljno dobar francuskoj publici. U tekstu je bila reč ’tue’, što znači ubiti, koja mi je zadala mnogo muke. Iako sam znala da se izgovara bez ikakvog <j>, u mom pevanju se nekako čulo ’tuje’. Dirigent me je ispravljao, ja sam se nervirala, ali sam tad mnogo naučila. Posle premijere smo se stalno šalili na temu famoznog nepostojećeg <j>”, priseća se.
Nastupala je i u drugim državama frankofonog govornog područja, u Belgiji u Kraljevskom teatru u Liježu, u Švajcarskoj na Festivalu „Ciriško jezero”, u studiju „Glen Guld” u Torontu, teatru Plejhaus u Vankuveru…
Kao šef parlamentarne delegacije frankofonog područja posetila je Andoru, Tunis, Gruziju i sačuvala mnoštvo uspomena. Jedna od najzanimljivijih je da se u Luksemburgu tokom gala večere spontano pridružila koleginici iz tamošnje filharmonije na sceni tokom izvođenja arije Habanera iz opere „Karmen”, za koju su govorili da je drugo ime ove naše primadone. Posle jedanaest svetskih premijera na kojima je nastupila u ulozi Karmen, od Rio de Žaneira, gde joj je partner bio Plasido Domingo, preko Tokija i Rima do Milana sa Hozeom Karerasom kao partnerom…
Iz Opere u Kataniji
„Dirigent se preznojavao zbog neočekivanog obrta, a mi smo na kraju dobile ovacije 700 parlamentaraca iz celog sveta. Predsednik skupštine Luksemburga je svoj govor završio rečima da se posebno zahvaljuje srpskoj delegaciji”, priča Jadranka.
Za klavirom od pete godine
Kako je sve počelo i da li je sanjala kao dete o tome da postane diva?
„Niti sam sanjala niti nazirala da ću biti primadona opere. Ali svakako je sve počelo kada je klavir stigao u našu porodičnu kuću, i to kada sam imala pet godina. Od tog trenutka me je samo muzika vodila kroz život. Posle srednje muzičke, upisala sam Akademiju na odseku teoretske nastave. Tek na trećoj godini shvatila sam da treba da upišem operu, to jest solo pevanje. Mnogo sam radila da bih dostigla brzo i operska znanja, a stalni umesto povremenog angažmana u Narodnom pozorištu dobila sam tek nakon pevanja u Milanskoj skali i još u desetak svetskih teatara”, odgovara ona.
Neprolazna Karmen u teatru u Rijeci
O tome da taj put nije lak, razgovara i s talentovanim solistima kojima je danas mentor u Operskom studiju „Borislav Popović” u Narodnom pozorištu. Jadranka Jovanović je i član međunarodnog žirija za takmičenje mladih pevača italijanske škole pevanja „Fjorenca Ćedolins”.
„Podučavanje je jedan od mojih najzahtevnijih i najodgovornijih zadataka do sada. Trudim se da prenesem znanja mladima, da im svim srcem pomognem da plasiraju i izbruse svoje talente i zakorače sigurno na tešku i nepredvidivu stazu operskog umetnika”, kaže operska diva.
O prijateljstvu s Makronom
Predsednika Francuske Emanuela Makrona naša primadona je tokom svog parlamentarnog rada imala prilike tri puta da sretne. Bila je u našoj delegaciji na dočeku kada je dolazio prvi put 2019. godine. Letos je kao šef poslaničkog kluba prijateljstva dve zemlje pozvana na večeru koju je organizovao predsednik Srbije.
„Jedna od mojih najlepših uspomena je to veče toplog prijateljstva naša dva predsednika i neverovatno spontane atmosfere”, priča umetnica.
Tada je, kaže, dobila lični poziv predsednika Makrona da kao šef delegacije Frankofonije prisustvuje dodeli ordena Legije časti sekretaru ove organizacije Žaku Krabalu u Jelisejskoj palati. Krabal je bio i ostao prijatelj Srbije koji je dolazio na događaje koje je Jovanovićeva organizovala u vezi s Frankofonijom.
„Bila sam jedini šef delegacije na ovom veličanstvenom događaju, što je velika čast za našu zemlju i mene lično. Predsednik Makron me je osvojio svojom neverovatnom inteligencijom i harizmom. I savršenim ponašanjem. Naš susret u Parizu bio je neposredan, zagrlio me je prijateljski i rekao: „Ooo, lartist Serb (srpska umetnica).”
U Obali slonovač kao šefica parlamentarne delegacije
Počela kao Rozina u „Seviljskom berberinu”
Debi naše sagovornice u Beogradskoj operi bila je Rozina u Seviljskom berberinu, a prvi internacionalni angažman dobila je u Milanskoj skali 1984. godine, sa 26 godina. Ugled u svetskim umetničkim krugovima Jadranka Jovanović ostvarila je nastupima na više od 120 svetskih operskih i koncertnih pozornica, od Pekinga do Meksiko Sitija, i od Palm Biča do Sibira, među kojima se pored Milanske skale izdvajaju i Teatar Liceo u Barseloni, Karnegi hol u Njujorku, Muzikferajn u Beču… Ostaće upamćena i kao prva Karmen na Bliskom istoku s nastupom u ulozi španske ciganke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima… U svojoj 43 godine neprekidnoj umetničkoj karijeri imala je više od 2.400 nastupa. Dobitnica je mnogih nagrada – Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, Izuzetne Vukove nagrade, Zlatnog beočuga, Nagrade grada Beograda, Internacionalne nagrade za operetu u Italiji i drugih.
#Srpska #Karmen #omiljena #francuskoj #sceni