Veroljub Umeljić živi u Kragujevcu. Pčelinjak mu se nalazi u gornjegružanskom selu Oplanić, opština Knić. U oktobru kofere pakuju za Beograd, prvo na Tašmajdan da se na Sajmu meda sretne sa svojim kolegama pčelarima i posetiocima ove manifestacije koja traje već pola veka, potom na Sajam knjiga, gde je, kao autor dragocenih dela rado viđen među piscima.
Kuća u kojoj se Veroljub rodio bila je na desetak metara od pčelinjaka, uz pčele je prohodao i odrastao.
– Deda mi je govorio da mu je njegov deda pričao da otkad pamti kuća nije bila bez pčela. Znači, oko 200 godina nije prekidana porodična tradicija. Za to postoje i materijalni dokazi: mnoštvo sada praznih pletenih košnica vrškara sa nepokretnim saćem kojima se u prošlosti pčelarilo, kao i od paviti pletena košnica sa pokretnim ramovima, koja predstavlja prelaz od vrškara ka savremenijim košnicama sa pokretnim ramovima – kaže Veroljub za „Magazin” dodajući da samostalno pčelari od 1967. godine, kada mu je prerano preminuo otac, a on napunio 18 godina.
Rad sa oplodnjacima
Od oca mu je ostalo desetak pčelinjih društava u „dadan-blatovim” košnicama. Postepeno je povećavao broj košnica, jer se po završetku Srednje tehničke škole zaposlio u „Zavodima Crvena zastava”, potom i oženio. Izdržavao je četvoročlanu porodicu, jer supruga dugo nije mogla da nađe posao, gradio kuću. Početkom devedesetih napustio je fabriku i posvetio se svom dotadašnjem hobiju. Tada je imao 30 pčelinjih društava. Mali je to broj košnica za profesionalno pčelarenje, ali želja jaka. Majstor od zanata, vredan i preduzimljiv dao se odmah na posao i počeo da izrađuje košnice, da širi pčelinjak.
– Cilj mi je bio da dođem do 100 pčelinjih društava. Smatrao sam da ću sa tim brojem košnica, uz seobu pčela na više paša u toku godine, moći da ostvarim velike prinose meda – priseća se Veroljub napominjući da je u naredne četiri godine uspeo da formira pčelinjak od 100 košnica, da registruje pčelarsku radnju i profesionalno da pčelari. Košnice je selio na više paša godišnje. „Uhvati” tri bagremove paše, pa potom pčele na planinske livade u okolini Vlasinskog jezera i na Peštersku visoravan, na nadmorskim visinama preko 1.300 metara. Jedan broj košnica je selio i na suncokretovu pašu, na razne terene u Vojvodini. Sledeća „stepenica” bila je uzgoj matica.
Na pčelinjaku sa unukom
– Uspevao sam da uzgajam matice za svoje potrebe. To je najsloženiji i najvažniji posao u pčelarstvu, jer od kvaliteta matice zavisi i kvalitet celog pčelinjeg društva i uopšte uspeh u pčelarenju. Pročulo se to kod pčelara, pa su počeli da ih naručuju i kupuju – priča naš sagovornik, od 1992. godine zvanični predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije na temu: „Tehnika pčelarenja ’dadan-blatovim’ košnicama”, „Seoba košnica”, „Medonosno bilje”… Dosad je održao 446 predavanja na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Bugarskoj i Češkoj.
– U Srbiji praktično nema mesta gde bar jednom nisam držao predavanje.
Znanje na dar
Latio se Umeljić i pera, bili su to stručni članci o tehnici pčelarenja prvo u srpskom časopisu „Pčelar”, a zatim i u časopisima iz okruženja.
Umeljićeva najdraža fotografija
– Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati – reče Zmaj, inspirišući našeg pčelara da svoje znanje, umeće i iskustvo pretoči u knjigu „U svetu pčela” 1997. godine. U kratkom periodu objavljena se četiri izdanja, 8.000 primeraka.
– Bila je to prva srpska pčelarska knjiga, štampana u koloru, autor sam i teksta i fotografija i crteža – napominje Veroljub i dodaje da se ma gde da je išao nije odvajao od foto-aparata marke „zenit”. Snimao je sve detalje iz košnice, života pčela i sve što je bilo u vezi sa pčelarstvom.
Niko nas ne može uposliti kao sami sebe, pa je tako i Veroljub sam sebi „natovario” zadatak da snimi biljke koje pčele posećuju.
– Prvenstveno sam snimao pčelu na cvetu, u makroformi, sa odstojanja od 5-6 centimetara, dokaz da je biljka medonosna, odnosno polenonosna. To je bio i najteži deo snimanja, jer pčele su i plašljiva stvorenja, pa čim se približim foto-aparatom, odlete. Snimao sam i list biljke kao i celu biljku u cvetu u svom prirodnom okruženju. Nije bilo lako pronaći celu biljku lepog izgleda, sa odgovarajućom pozadinom. Na ivici dvorišta primetim čičak, tek nikao, veoma dobra medonosna biljka. Zamolim majku da pazi da ga neko ne ošteti i da ga redovno zaliva da poraste i cveta da ga fotografišem – priča Veroljub. Prvobitnu ideju zaokružio je novom knjigom, koju će nazvati „U svetu cveća i pčela” sa podnaslovom „Atlas medonosnog bilja”.
Bronzana medalja „APIMONDIA”
– Snimio sam preko 300 različitih biljaka. Za svaku sam pronašao i latinski naziv. Za neke je bilo lako, ali pojedine je bilo teško identifikovati. Kupio sam jedanaestotomno izdanje SANU „Flora SR Srbije” iz 1972. godine. Te knjige su mu dosta pomogle pri prepoznavanju biljaka, zatim botaničkom opisu, kao i da li su jestive, lekovite, otrovne itd. Srećna okolnost je bila što sam upoznao prof. dr Acu Markovića sa kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta, koji je nesebično počeo da mu pomaže. U to vreme nije bilo interneta. Za sve te biljke, pored naučnog i srpskog narodnog naziva, dao sam sebi zadatak da pronađem i narodne nazive na ruskom, francuskom, engleskom, mađarskom, makedonskom i slovenačkom jeziku.
Što je naumio to je i uradio. U prvom delu „Atlasa medonosnog bilja” štampanom 1999. godine na 736 stranica prikazane su 333 različite medonosno-polenonosne biljke, ilustrovane sa 1.445 fotografija u boji. I tu nije stao. Odlučio je da u drugom delu „Atlasa” obuhvati i najvažnije svetske medonosne biljke. Iz tog razloga je za dve godine 20 puta po nekoliko dana boravio u Crnoj Gori, obilazeći predele od primorja pa do planinskih krajeva.
Caption
Sija kao olimpijska
Drugi deo „Atlasa” objavio je u junu 2003. godine. U njemu je prikazano, po istom principu kao i u prvom delu, 337 novih biljaka koje nisu sadržane u prvom delu. Znao je Veroljub šta ima u ruci pa je odlučio da se predstavi na međunarodnoj pčelarskoj sceni.
– Najavljeno je da će se u Ljubljani u jesen 2003. godine održati kongres Svetske pčelarske organizacije „APIMONDIA”, koji se inače održava svake četvrte godine na drugom kontinentu. Na kongresu se, između ostalog, ocenjuje pčelarska literatura pristigla iz celog sveta. Poslao sam poštom u Ljubljanu svoje dvotomno izdanje „Atlasa”. Zadnjeg dana zasedanja „APIMONDIE” sekretar kongresa mi je telefonom čestitao. Među 400 knjiga pristiglih iz celog sveta na ocenjivanje moji „Atlasi”, pisani ćirilicom, osvojili su treće mesto i bronzanu medalju. Razmišljam da ova medalja može da se poredi sa olimpijskom. Svetska konkurencija je bila ogromna. Zlatnu medalju osvojila je engleska knjiga, autora dr Lesli Gudman u izdanju čuvene izdavačke kuće „IBRA”, koja je obrađivala anatomiju pčele, dok je srebrnu dobila novozelandska knjiga o bolestima pčela koju je napisala grupe autora a objavilo njihovo Ministarstvo poljoprivrede. Bronzanu su dobili „Atlasi”, čiji sam, kao i svih kasnijih svojih knjiga, ja i izdavač. Na kongresu je bila zvanična delegacija srpskih pčelara. Oni su mi doneli medalju i diplomu – ne krije ponos Umeljić.
„Zlatna medalja za zasluge”
Pored pomenute medalje „APIMONDIE”, Veroljub Umeljić je dobitnik i zlatne medalje „APISLAVIJE”, zatim zlatne medalje „Napredni pčelar Jugoslavije”, „Diplome prof. Jovan Živanović”, zlatne značke „Zaslužni pčelar” i još mnogih medalja i diploma. Od svih priznanja najdraža mu je, kaže, „Zlatna medalja za zasluge”, odlikovanje za „izuzetne zasluge i doprinos u razvoju pčelarstva”, koje mu je 2022. godine uručio predsednik Republike Srbije.
Visokokvalitetni matičnjaci
Sveobuhvatnu knjigu o tehnici pčelarenja posvetio je i početnicima i pčelarskim profesionalcima.
– U to vreme posetio sam manastir Studenicu i upoznao se sa ocem Timotejem, koji je, između ostalog, bio zadužen i za mali manastirski pčelinjak. Sinula mi je ideja da na knjizi počnem da radim u tišini manastirskog konaka. Polovinom februara 2005. dobio sam blagoslov igumana. U manastiru sam proveo 15 dana i za to vreme napisao oko 150 stranica knjige. Po povratku u Kragujevac kupio sam kompjuter i stranice rukopisa počeo da prekucavam, postepeno učeći da koristim novu tehniku.
Sa Dobricom Erić na Sajmu knjiga u Beogradu
Najava knjige izazvala je veliko interesovanje pčelara pa je za nju imao, pre štampanja, preko 600 prenumeranata. Tiraž svih pet izdanja ove knjige je 17.000 primeraka. Knjiga je prevedena na hrvatski i slovenački jezik.
– Radeći na prve četiri knjige snimio sam oko 50.000 analognih fotografija, da bih odabrao nekoliko hiljada najkvalitetnijih za objavljivanje. U tom periodu imao sam i 20 samostalnih izložbi fotografija velikog formata, priređenih u gradovima Srbije i Crne Gore – kaže naš sagovornik koji je „Enciklopediju pčelarstva” objavio 2008. godine na 500 stranica.
Uspomena na druženje s Dobricom Ćosićem
– Mnogo mi je pomogao odličan poznavalac pčelarstva i dugogodišnji urednik i izdavač časopisa „Pčelarski žurnal” moj sin Ivan, diplomirani filozof – pohvalio nam se Veroljub dodajući da je povodom svog pčelarskog jubileja 2017. objavio i knjigu „Sa pčelama pedeset godina”. U njoj je opisao susrete i druženja sa poznatim našim piscima do kojih je dolazio zahvaljujući svojim knjigama. Opisan je susret sa zemljakom, pesnikom Dobricom Erićem, uzbudljiv susret sa akademikom i piscem Dragoslavom Mihailovićem, dragi susret sa akademikom i piscem Dobricom Ćosićem i drugim ličnostima. Druženje sa piscima podstaklo je Umeljića da napiše „Roman o pčelaru”, a potom i drugi deo „Pčelareva sudbina”. To su prvi romani sa prostora bivše Jugoslavije u kojima su pčelari glavni likovi. Veoma su retki i svetski romani sa pčelarskim temama.
U međuvremenu, Umeljić je postao poznati uzgajivač matica. Ta oblast pčelarstva, kao i formiranje paketnih rojeva osnov su njegovog pčelarenja. Prestao je da seli pčele na više paša, ali ne i da piše.
Medonosna agava
Snimak pčele na cvetu bio je zadatak zbog kog je Veroljub Umeljić, zbog samo jedne biljke, prevalio oko 1.000 kilometara putujući od Kragujevca do Bara.
– Primetio sam prilikom obilaska Crne Gore da će uskoro masovno da cvetaju agave, najmedonosnije biljke na svetu. Zadužio sam poznanike iz Bara da mi jave kada se približi cvetanje. Agava je poreklom iz Meksika. Cveta jednom, posle 15–20 godina života. Luči ogromne količine nektara i polena koji cure iz cvetova. Po cvetanju cela biljka se suši i izvaljuje iz zemlje. Iz korena počinju da rastu mladi izdanci koji će da cvetaju tek posle 15 godina. Od soka ove biljke u Meksiku se proizvodi narodno alkoholno piće pulka – veze Veroljub kao da je botaničar, a ne mašinki tehničar.
#Posvećen #pčeli #cvetu