Analiza podataka, prikupljenih pomoću najsavremenije metodologije, pokazala je da 98 odsto ljudi u Evropi živi u područjima koja su zagađena vrlo štetnim sitnim česticama, i to znatno iznad granice koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.
Stanje u istočnoj Evropi je teže nego u zapadnoj, a izuzetak je sever Italije, gde je vazduh čak četiri puta zagađeniji od preporučenog.
Gotovo dve trećine Evropljana živi na prostorima u kojima je zagađenje vazduha više nego dvostruko veće od dozvoljene granice.
Najteže pogođena evropska zemlja je Severna Makedonija, gde više od polovine stanovništva živi u područjima gde je zagađenje vazduha četiri puta veće nego što je dozvoljeno, dok se odmah iza nje nalazi Srbija.
Istraživanje Gardijana se odnosi na sitne čestice PM 2,5 koje uglavnom nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, a mogu ući u pluća i krvotok i uticati na gotovo svaki organ u telu.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, prosečne godišnje koncentracije čestica PM 2,5 ne bi trebalo da prelaze 5 mikrograma po kvadratnom metru, pokazuje istraživanje britanskog lista Gardijan.
Istraživanje je pokazalo i da samo 2 odsto stanovništva Evrope živi u područjima sa dozvoljenom koncentracijom tih čestica.
Stručnjaci upozoravaju da česticama PM 2,5 partikule u Evropi uzrokuju oko 400.000 smrtnih slučajeva godišnje.
U Nemačkoj i Velikoj Britaniji tri četvrtine stanovništva živi u područjima sa dvostruko većim zagađenjem od dozvoljenog, u Španiji 49 odsto, a u Francuskoj 37 odsto.
Gotovo 30 miliona Evropljana živi u mestima sa koncentracijama čestica PM 2,5 koje su najmanje četiri puta veće od preporuke Svetske zdravstvene organizacije.
U Švedskoj i nekim regijama na severu Škotske, sa druge strane, ne postoji područje u kojem je koncentracija čestica PM 2,5 dvostruko viša od dopuštenih okvira.
Saobraćaj, industrija, grejanje u domaćinstvima i poljoprivreda su glavni izvori čestica PM 2,5, koje često u većoj meri pogađaju najsiromašnije zajednice.
Zašto su PM 2,5 čestice štetne? Zbog svoje male veličine, PM čestice se ponašaju kao gas. Prodiru kroz disajni sistem u alveole, pa dospevaju čak i do krvotoka.
U slučaju udisanja, ove čestice skraćuju dah, srce se napreže da bi kompezovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Često može doći do osećaja gušenja, pa čak i napada astme. U slučaju veće koncentracije i dugotrajne izloženosti, mogu da utiču i na povećanje krvnog pritiska, dovedu do srčanog ili moždanog udara, pa i prerane smrti, piše Amarant.
Iako vlada mišljenje da su ljudi koji boluju od respiratornih oboljenja pod većim rizikom, zapravo, ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, više su u opasnosti kada su izloženi štetnom dejstvu PM čestica.
#Evropljani #udišu #zagađen #vazduh