Zamislite drvenu palubu, ogradu ili čak unutrašnjost koja se automatski pali u sumrak, bez oslanjanja na tradicionalne izvore energije. Zahvaljujući inovativnoj primeni gljiva, naučnici u Švajcarskoj su razvili način da drvo svetli u mraku, omogućavajući pasivno osvetljenje koje bi moglo da ima mnogostruku primenu.
Vilinska vatra
Istraživači na Ecole Politechnikue Federale de Lausanne (EPFL), u saradnji s Empom (Švajcarska laboratorija za nauku o materijalima i tehnologiju), uveli su bioluminiscentnu gljivu, poznatu kao Panellus stipticus (lažna gorka bukovača), u drvo topole kako bi stvorili trajni, zeleni sjaj poznat pod imenom lisičja ili vilinska vatra. Proces uključuje poseban tretman drveta radi optimizacije nivoa vlage, praćen kontrolisanom kolonizacijom gljivica.
Ova metoda omogućava da obrađeno drvo sija do 90 dana, bez potrebe za spoljnim izvorima napajanja.
Proces pravljenja svetlećeg drveta
Da bi drvo bilo bioluminiscentno, prvo ga treba kondicionirati da omogući optimalan rast gljivica. Naučni istraživači su tretirali drvo tri meseca u kontrolisanom okruženju, tokom kojeg je gljivama dat pristup i kiseoniku i vlazi. Drvo je bilo zasićeno vodom do osam puta veće težine, što ga čini idealnim za rast gljivica. Bioluminiscentni efekat proizvodi luciferaza, enzim koji generiše gljiva, koji uzrokuje da drvo emituje svetlo zeleni sjaj u mraku. Isti taj enzim, inače, poseduju svici koji tako prekrasno svetle u mraku.
Tvrdoća drveta nije ugrožena gljivama
Zanimljivo je da gljiva razgrađuje lignin u drvetu (primarni polimer koji obezbeđuje krutost i čvrstoću na pritisak) bez ugrožavanja ukupne izdržljivosti drveta. Istraživači kompanije Empa potvrdili su da uprkos delimičnom razgradnji lignina, tretirano drvo zadržava svoju mehaničku stabilnost, što ga čini pogodnim za praktične primene kao što su građevinske komponente ili nameštaj. Pored toga, prisustvo gljivice obezbeđuje zateznu čvrstoću, pomažući da se održi integritet drveta.
Raznolika primena
Ova tehnologija ima obećavajući potencijal za različite dizajnerske discipline.
Za pejzažne arhitekte – svetleće drvo može da obezbedi energetski efikasan način za osvetljavanje parkova i bašta svetlećim ogradama ili stazama.
Za arhitekte i dizajnere enterijera – materijal nudi mogućnost ugradnje jedinstvenih karakteristika osvetljenja u zgrade i spoljašnje prostore, povećavajući estetsku privlačnost uz promociju održivosti.
Dizajneri – mogu pronaći inspiraciju u bioluminiscentnom drvetu. Razmislite o malim unutrašnjim dodacima, dekorativnim elementima za osvetljenje ili čak modnim dodacima koji imaju drvo koje svetli u mraku.
Prvi pisani dokument o ovioj vrsti gljiv zabeležio je Aristotel još 382. godine pre nove ere, koji je opisao da za razliku od vatre, svetlost ove gljive je hladna. Korisnu svrhu imale su na jednoj od prvih podmornica kao osvetljenje, na predlog Bendžamina Frenklina.
Istraživački tim nastavlja da istražuje kako bi bioluminiscentno drvo moglo da se koristi za funkcionalno osvetljenje i u zatvorenom i na otvorenom, pružajući alternativu tradicionalnim izvorima energije i promovišući održivost.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Naučnici #napravili #drvo #koje #može #svetli #mraku