Izloženost glifosatu pogoršava patologiju sličnu Alcahajmerovoj bolesti kod miševa čak i nakon znatnog prekida izloženosti.
Ljudski mozak je izuzetno prilagodljiv organ, često sposoban da izleči sebe čak i od velike traume. Međutim, novo istraživanje pokazuje, prvi put, da čak i kratak kontakt sa uobičajenim herbicidom može izazvati trajno oštećenje mozga, koje može opstati dugo nakon prekida direktne izloženosti.
Ramon Velaskes i kolege iz Instituta za translacionu genomiku na Državnom univerzitetu Arizone pokazuju u revolucionarnoj novoj studiji da miševi izloženi herbicidu glifosatu razvijaju značajno zapaljenje mozga, povezano sa neurodegenerativnom bolešću.
Nalazi ukazuju da je mozak možda mnogo podložniji štetnim efektima herbicida nego što se mislilo. Glifosat je jedan od najšire korišćenih herbicida u Sjedinjenim Američkim Državama i na svetu.
Istraživanje identifikuje povezanost između izloženosti miševa glifosatu i simptoma neuroinflamacije, kao i ubrzane patologije slične Alchajmerovoj bolesti.
Studija prati i prisustvo i uticaj nusproizvoda glifosata u mozgu dugo nakon završetka izloženosti, prikazujući niz postojanih, štetnih efekata na zdravlje mozga.
Izloženost miševa glifosatu takođe je prouzrokovala preranu smrt i ponašanja slična anksioznosti, što replikuje nalaze drugih istrživanja o izloženosti glodara tom herbicidu.
Dalje, naučnici su otkrili da simptomi postoje čak i nakon šestomesečnog perioda oporavka kad nije bilo izloženosti Osim toga, pokazano je da se nusproizvod glifosata – aminometilfosfonska kiselina – akumulira u moždanom tkivu, što izaziva veliku zabrinutost za bezbednost ljudi.
Sve je više radova koji ukazuju na podložnost mozga štetnom uticaju glifosata. S obzirom na sve veći nivo kognitivnog propadanja kod starije populacije, naročito u ruralnim zajednicama, gde je izloženost glifosatu uobičajenija zbog velikih razmera poljoprivrede, hitno je potrebno dodatno istraživanje o efektima tog herbicida.
Centri za istraživanje bolesti kažu da radnici na farmama, na uređenju pejzaža i drugi zaposleni u sferi agrikulture imaju veće šanse da budu izloženi glifosatu putem inhalacije ili kontakta s kožom.
Štaviše, novi nalazi sugerišu da konzumacija ostataka glifosata na biljakama koje su prskane ovim herbicidom potencijalno predstavlja opasnost po zdravlje.Većina stanovnika SAD bila je izložena glifosatu u toku života.
Dalje istraživanje o efektima izloženosti glifosatu može dovesti do preispitivanja njegove dugoročne bezbednosti i pokrenuti raspravu o drugim rasprostranjenim toksinima u našoj životnoj sredini koji mogu uticati na mozak.
Nalazi nadograđuju ranije istraživanje koje pokazuje vezu između izloženosti glifosatu i povećanog rizika od neurodegenerativnih poremećaja.
Ranija stidija je pokazala da glifosat prelazi krvno-moždanu barijeru, zaštitni sloj koji obično sprečava potencijalno opasne supstance da dođu do mozga. Kad glifosat pređe tu barijeru, može da reaguje sa moždanim tkivom i izgleda da doprinosi neuroinflamaciji i drugim štetnim efektima na nervnu funkciju.
Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) smatra određene nivoe glifosata bezbednim u slučaju izloženosti ljudi, tvrdeći da se ta hemikalija minimalno apsorbuje u telo i prvenstveno izbacuje neizmenjena.
Međutim, nedavne studije, uključujući ovu, ukazuju da glifosat i njegov glavni metabolit, aminometilfosfonska kiselina, mogu da opstanu u telu i akumuliraju se u moždanom tkivu tokom vremena, postavljajući pitanje o postojećim bezbednosnim granicama i da li je upotreba glifosata uopšte bezbedna.
Herbicid možda napada više nego korove
Glifosat je najviše primenjivan herbicid na svetu, za useve poput kukuruza, soje, šećerne repe, lucerke, pamuka i pšenice. Od pojave useva otpornih na glifosat (genetskim inženjeringom modifikovani da prežive prskanje glifosatom) 1996, upotreba glifosata je uveliko porasla, sa primenama uglavnom u agrikulturnim kontekstima.
Američki geološki zavod kaže da se oko 136 miliona kilograma glifosata upotrebi godišnje samo u SAD. Iako su nivoi glifosata regulisani za hranu uvezenu u Sjedinjene Države, sprovođenje mera i specifična ograničenja variraju. Zbog široko prisutne upotrebe, ta hemikalija se pronalazi u čitavom lancu ishrane. Opstaje u vazduhu, akumulira se u tlu i nalazi se u površinskim i podzemnim vodama.
Iako ga EPA smatra bezbednim, Međunarodna agencija za istraživanje kancera određuje glifosat kao „potencijalno karcinogen za ljude“, a nova istraživanja ukazuju na moguću ulogu u pogoršavanju neurodegenerativnih bolesti.
Ova hemikalija deluje tako što inhibira određenu enzimsku putanju kod biljaka koja je ključna za proizvodnju esencijalnih aminokiselina. Međutim, uticaj ide dalje od ciljanog korova, trave ili biljke, utičući negativno na biološke sisteme sisara, kao što je pokazano sa postojanošću u moždanom tkivu i ulogom u zapaljenjskim procesima.
Herbicidi se koriste uveliko i svugde u svetu. Nalazi ističu da mnoge hemikalije koje redovno srećemo, a koje su ranije smatrane bezopasnim, mogu predstavljati zdravstvene rizike. Ipak, dalje istraživanje je potrebno kako bi se potpuno procenio uticaj na javno zdravlje i identifikovale bezbednije alternative.
Foto: Jason Drees/Arizona State University
Da li upotreba glifosata uopšte bezbedna?
Istraživači su pretpostavili da će izloženost glifosatu izazvati neuroinflamaciju kod miševa u kontrolnoj grupi i pogoršati neuroinflamaciju kod onih sa modelom Alchajmerove bolesti, uzrokujući pojavišenu amiloid-β i tau patologiju i pogoršanje prostorne kognicije nakon oporavka.
Amiloid-β i tau su ključni proteini koji čine lezije i tau petlje, klasične dijagnostičke markere Alchajmerove bolesti. Lezije i petlje remete nervnu funkciju i u direktnoj su vezi sa gubitkom pamćenja i kognitivnim propadanjem.
Eksperimenti su izvođeni tokom 13 nedelja, praćeni periodom oporavka od šest meseci. Glavni metabolit, aminometilfosfonska kiselina, detektovana je u mozgovima i normalnih i transgenskih miševa sa Alchajmerovom patogijom.
Transgenski miševi su genetski modifikovani da nose gene koji uzrokuju razvoj simptoma kao kod Alchajmerove bolesti dok stare. To omogućava istraživačima da proučavaju napedovanje i efekte bolesti u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.
Testirana su dva nivoa izloženosti glifosatu: visoka doza, slična nivoima u ranijem istraživanju, i niža doza, blizu granice koja se koristi za utvrđivanje prihvatljive količine za ljude.
Niža doza je i dalje uzrokovala štetne efekte u mozgovima miševa, čak i nakon što je izloženost bila prekinuta mesecima. Dok izveštaji kažu da je većina Amerikanaca izložena glifosatu svakodnevno, ovi rezultati kazuju da bi čak i kratak period mogao izazvati neurološko oštećenje.
Glifosat je uzrokovao postojano povećanje zapaljenjskih markera u mozgu i krvi, čak i nakon perioda oporavka. Ovo produženo zapaljenje bi moglo doprineti napredovanju neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu, što pokazuje da čak kratkotrajna izloženost glifosatu može dovesti do trajnih zapaljenjskih procesa koji utiču na zdravlje mozga.
Podaci ističu da izloženost glifosatu može biti značajna zdravstvena briga za ljudske populacije. Istraživači naglašavaju potebu za neprekidnim oprezom i pojačanim nadzorom neuroloških i drugih dugoročnih negativnih efekata glifosata na zdravlje.
„Naš cilj je identifikacija faktora životne sredine koji doprinose sve većoj rasprostranjenosti kognitivnog propadanja i neurodegenerativnih bolesti u našem društvu“, kaže Velaskes. „Otkrivajući takve faktore, možemo razviti strategije minimiziranja izloženosti, popravljajući kvalitet života sve veće starije populacije“.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
#Čak #kratak #kontakt #uobičajenim #herbicidom #može #izazvati #trajno #oštećenje #mozga