Time se pokazuje duhovna širina, empatija, saosećanje s ljudima, uvažava dostojanstvo ličnosti, vrednuje svako dobro delo, pokazuje ljubav Čovek je bogoliko biće, stvoreno po liku i obličju Božjem, s najvećim naznačenjem na zemlji. Svaki čovek je s posebnim darovima, datim mu da ostvari to visoko naznačenje koje ima. I zato svako zaslužuje poštovanje, i to ne samo po naznačenju, već i po znanju i po svom ostvarenju.
Dr Jovan Janjić
Čovek je mera stvarnosti. Veličinu tvari i bilo kojeg dela sagledavamo tek kada pored njega vidimo ili zamislimo čoveka.
Stvarnost pokazuje meru svakoga
Ali i stvarnost pokazuje meru čoveka, pokazuje koliko je on njoj dorastao, koliko je spreman da radi na svom pozvanju.
Najjasnije čovek se pokazuje u odnosu prema čoveku. Svako od nas u odnosu prema njemu može da sagleda ko je kakav čovek. Što veći čovek, to od njega veće poštovanje; od malog čoveka malo poštovanje ili nepoštovanje. Veliki čovek sagledava ličnost i delo čoveka. Time pokazuje i svoju veličinu. Mali čovek ne vidi ili ne sagledava čoveka; samim tim ne vidi ni delo njegovo. On i time pokazuje zašto je – mali čovek.
Kao što čist čovek polazi od toga da svi drže do čistote, a prljav misli da su svi prljavi, tako su velikom čoveku otvorene oči da vidi kako jeste, a malom čoveku, zbog suženog vida, sve je malo. To je isto kao i kod dobrog i lošeg čoveka. Dobar čovek polazi od toga da su svi kao on, dobri, a zao čovek polazi od toga da su svi kao on, zli. Zato dobar čovek, zbog takve vere svoje, strada. Ali i to je bolje nego da on bude taj koji zlo čini. (Dužnost čoveka je da se zlu suprotstavlja!)
Poštovanjem drugog čoveka čovek pokazuje svoju duhovnu širinu, pokazuje empatiju, saosećanje s ljudima, poštuje dostojanstvo ličnosti, vrednuje svako dobro delo koje čovek čini, pokazuje ljubav prema čoveku…
Nepoštovanjem čoveka, onaj koji tako čini pokazuje svoju duhovnu skučenost, pokazuje koliko je uzak čovek, ispoljava nadmenost (gordost), zavist, bezosećajnost, pokazuje nedostatak ljubavi prema čoveku…
Ima onih koji kažu: kako da poštujem čoveka koji greši, koji zlo čini?! Poštuje se čovekovo dostojanstvo, a ne njegova zla dela. Ne odbacuje se čovek, nego se odbacuju njegova grešna (zla) dela. Čoveku je potrebno pomoći da ne greši, a ne ohrabrivati ga da greši. Poštovanjem čovek se ohrabruje da dobro čini; a kad je bez poštovanja, on pada u depresiju i iznalazi izgovor da i dalje greši.
I ovde se pokazuje da je sve do čoveka. Onaj koji ne poštuje druge, ne poštuje ni sebe. On ima lažnu sliku o sebi. I zato se može i obrnuto kazati: onaj ko ne poštuje sebe, ne poštuje ni druge.
Poštovanje ne znači videti sebe u drugoj osobi, očekivati da i taj drugi bude kao ti, nego znači videti svakog čoveka kao posebnu ličnost. To znači, prihvatiti svakog čoveka onakvog kakav jeste, s vrlinama i manama njegovim. Nema čoveka da ne greši. Uviđajući greške koje čini, on ispravlja put svoj. Zato je potrebno čoveku pomoći, a ne osuđivati ga, i tako teret mu uvećavati.
Svuda oko sebe vidimo i Božje i ljudsko delo. Bez ljudskog dela ovaj svet bi propao, jer bi se time pokazalo da on ne treba da postoji. Zato svako čovekovo dobro delo zaslužuje poštovanje.
Ističite dobra dela
Pogledajmo čoveka kako se trudi da zadobije vrline, kako stvara, kako nastoji da se što bolje predstavi pred svetom. Pogledajmo njegov saosećajni odnos s bližnjima, kako nastoji da bude u saglasju s ljudima oko sebe, da drugima pomogne: gladne da nahrani, žedne da napoji, slabe da ohrabri, nemoćne da pridrži. Pogledajmo kako slavi Tvorca. Pa, zar sve to, i još mnogo šta, nije dovoljno da ima naše poštovanje!?
Sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima piše: „Čašću činite jedni druge većim od sebe.” Znači, isticati dobra dela bližnjih svojih. A osnova toga jeste – poštovanje.
Poštovanje se temelji na poslušnosti, a njime se gradi skladan poredak u društvu, u svetu.
#Poštovati #čoveka