Lekari već više od 400 godina upozoravaju na zdravstvene rizike od konzumacije šećera. Međutim, za ogromnu konzumaciju šećera u svetu, najzaslužniji su ropstvo, lažna nauka i ljubav prema profitu, ističe Gardijan. Zajedno su doprineli našoj opsesiji šećerom kroz istoriju.
Tokom ere ropstva, plantaže šećerne trske su koristile jeftinu radnu snagu kako bi povećale proizvodnju šećera, čime su započeti lanci zavisnosti koji se protežu do današnjih dana.
Lažna nauka, često sponzorisana od strane industrije, aktivno je učestvovala u prikrivanju negativnih efekata prekomernog unosa šećera. Ova manipulacija informacijama doprinela je ignorisanju ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa šećerom, uključujući gojaznost i dijabetes.
Ljubav prema profitu navela je kompanije da proizvode jeftine, visoko prerađene proizvode prepune šećera, kako bi privukle potrošače. Ova strategija dovela je do globalne epidemije prekomernog unosa šećera i zdravstvenih problema koji proizilaze iz toga.
U suštini, istorija zloupotrebe šećera ostavila nas je genetski vezane za slatki ukus, ali i suočila nas sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima.
Značajna studija Sidnija Minca, još iz osamdesetih godina prošlog veka, knjiga pod nazivom „Slatko i moć”, istraživala je kako se slatko koristilo kao sredstvo društvene kontrole i manipulacije u različitim istorijskim i kulturnim kontekstima. Autor analizira kako su slatkiši bili povezani sa religijom, politikom, ekonomijom, polom, rasom i identitetom, i kako su uticali na percepciju i ponašanje ljudi.
Minc je uporedio decu i narode, i došao do zaključka da i jedni i drugi na sličan način postaju zavisni od šećera. Kao što malo šećera u ishrani odojčeta „obučava” dete da postane zavisno od njega tokom života, jer mu šećer postaje emocionalna nagrada i fiziološki rekvizit, tako se i vlade širom sveta oslanjaju na bogatstvo koje trgovina šećerom donosi, da bi dale ekonomsku nagradu svojim građanima i ojačale poziciju svoje nacije u svetu, piše britanski list.
Lažna nauka
Nauka u službi profita prehrambene industrije, koja se odnosi na istraživanja koja nisu zasnovana na objektivnosti i metodološkoj tačnosti, već su često motivisana ideološkim, političkim ili finansijskim interesima, može uključivati i manipulaciju podacima, nepošteno tumačenje rezultata istraživanja ili čak potpuno izmišljanje podataka.
Industrija šećera je decenijama bila povezana sa istraživačima koji su finansirani od strane samih kompanija, što je dovelo do objavljivanja studija koje su često prikazivale šećer kao manje štetan po zdravlje nego što on zaista jeste. Ove prakse, poznate kao „lažna nauka”, stvarale su sliku da je šećer manje povezan s zdravstvenim problemima nego što to pokazuju nepristrasna istraživanja.
Takva naručena istraživanja, sponzorisana od strane industrije šećera, posebno su problematična kada se koriste u promociji proizvoda, prilikom donošenja odluka o politici ili kada utiču na javno zdravlje.
Otkrića o povezanosti šećera s gojaznošću, dijabetesom i drugim zdravstvenim problemima postala su jasnija tokom vremena, a danas postoje sveobuhvatna objektivna istraživanja koja ukazuju na ozbiljne posledice prekomernog unosa šećera.
Šećer iz kolonija
Tokom perioda kolonizacije, nekoliko zemalja iz Evrope se istaklo kao najveće kolonijalne sile, a mnoge od njih su u svojim kolonijama proizvodile šećer iz šećerne trske.
Španija je imala značajan uticaj u Latinskoj Americi, uključujući region Kariba, gde su šećerni usevi bili široko rasprostranjeni. Kolumbija, Kuba i Dominikanska Republika bili su među zemljama koje su bile ključne u proizvodnji šećera.
Portugalija je, takođe, igrala važnu ulogu u kolonizaciji i eksploataciji Južne Amerike, posebno Brazila.
Holandija i Engleska su imale kolonijalne posede u Karibima i Južnoj Americi i postale su važni igrači u trgovini šećerom. Kolonije poput Barbadosa, Jamajke i Gvajane postale su poznate po velikoj proizvodnji šećera.
Francuska je, takođe, imala kolonijalne posede u Karibima i Severnoj Americi. Haiti, bivša francuska kolonija, bio je jedan od najvećih proizvođača šećera tokom 18. i 19. veka.
Ove zemlje su koristile kolonije za proizvodnju šećerne trske zbog visoke potražnje za šećerom u Evropi, a na plantažama su često radili robovi dovedeni iz Afrike. Ovaj period kolonizacije ostavio je dubok i kompleksan uticaj na ekonomske, društvene i kulturne aspekte tih regiona, ali i čitavog sveta.
Šećer na berzi
Kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom šećera i šećernih proizvoda, jedne su od najprofitabilnijih. Ovo uključuje prehrambenu industriju koja proizvodi slatkiše, gazirane napitke, pekarske proizvode, gotove obroke i drugu hranu koja često sadrži dodate šećere.
Cena šećera se određuje na osnovu ponude i potražnje na svetskom tržištu. Cena šećera na svetskim berzama je u poslednje vreme dostigla 11-godišnji maksimum, a prema predviđanjima analitičara u narednom periodu doći će do dodatnih poskupljenja.
To je uglavnom posledica problema u proizvodnji šećera u Indiji i Brazilu, koji su najveći proizvođači i izvoznici šećera na svetu.
Suša, klimatske promene i bolesti šećerne trske su smanjili prinose i kvalitet šećera u ovim zemljama. To utiče na snabdevanje šećerom u drugim zemljama, koje moraju da plaćaju više za uvoz šećera ili da traže alternative.
Za uzgajivače šećerne repe u Evropi, skuplji šećer donosi bolju zaradu, jer mogu da prodaju svoj šećer po višoj ceni na tržištu. Države EU, takođe, potpomažu proizvođače subvencijama, u proseku, 347 evra po hektaru.
#lažne #nauke #globalne #zavisnosti