U Meruu, gradu u istočnoj Keniji, bujna, lisnata biljka njiše se nad pejzažom. Bendžamin Mutembei, stanovnik Merua, uzgaja biljku Plectranthus barbatus – ne za hranu, već za upotrebu kao toalet papir. Počeo je da uzgaja biljku 1985. „Za nju sam saznao od svog dede i od tada je koristim. Meka je i lepog mirisa”, kaže on.
Plectranthus barbatus je lisnata biljka koja može narasti do 2 m (6,6 stopa). Njegovi listovi su otprilike veličine kvadrata industrijskog toalet papira i emituju miris mente, limuna. Prekriveni sitnim dlačicama, listovi imaju meku teksturu. Ova biljka uspeva na toplim tropskim temperaturama i delimičnoj sunčevoj svetlosti i široko se uzgaja širom Afrike, gde se ponekad koristi za razgraničenje granica imovine.
„Ovo je već dugo afričko tkivo, a svi u mom domaćinstvu koriste biljku. Moderne toaletne rolne kupujem samo kada su svi listovi počupani”, kaže Mutembei za BBC.
Fabrika Plectranthus barbatus pružila je Mutembeiju isplativu alternativu za kupovinu toalet papira u Keniji. Kao i mnoge druge robe, cena toalet papira je porasla širom Afrike, uglavnom zbog visoke cene uvezenih sirovina, kao što je drvna pulpa, koja je neophodna za proizvodnju toalet rolne. Troškovi sirovina sada čine 75-80% konačnih troškova proizvoda od tkiva u Keniji, prema Kenijskom udruženju proizvođača.
Toaletni papir napravljen od devičanske drvene pulpe trenutno dominira globalnom industrijom. „Tipični toaletni papir je napravljen od 70-80% tvrdog drveta kratkih vlakana i 20-30% tvrdog drveta dugih vlakana”, kaže Ronalds Gonzalez, profesor na Odseku za šumske biomaterijale na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Prema istraživanju konsultantske kuće Edge za uticaj na životnu sredinu, oko milion stabala se poseče širom sveta svake godine da bi se napravio toalet papir.
Industrija celuloze i papira je najveći svetski potrošač devičanskog drveta, koristeći otprilike 35% posečenih stabala za proizvodnju papira. Ovo izaziva krčenje šuma, gubitak biodiverziteta, eroziju tla, izumiranje vrsta i široko rasprostranjeno narušavanje ekosistema prema najnovijem izveštaju etičkog potrošača o etičkom toalet papiru.
Martin Odhiambo, travar u Nacionalnom muzeju Kenije koji je specijalizovan za tradicionalne biljke, smatra da je rešenje za uticaj na životnu sredinu sečenjem drveća za toalet papir možda već ovde.
„Plectranthus barbatus je afrički toalet papir. Mnogi mladi ljudi danas nisu svesni ove biljke, ali ona ima potencijal da bude ekološki prihvatljiva alternativa toalet papiru”, kaže.
Emisije iz putovanja koje su bile potrebne da bi se objavila ova priča bile su 0 kg CO2. Digitalne emisije iz ove priče su procenjene na 1,2 g do 3,6 g CO2 po prikazu stranice. Saznajte više o tome kako smo izračunali ovu cifru ovde.
Ne postoje zvanični podaci o tome koliko tačno ljudi koristi biljku kao toaletni papir u Keniji; međutim, široko se uzgaja u različitim delovima Afrike i nastavlja da se koristi u mnogim ruralnim oblastima gde je lako dostupan, kaže Odhiambo.
Plectranthus barbatus naraste do svoje pune visine za 1-2 meseca od sečenja, a sama reznica košta oko 50 kenijskih šilinga (0,37 dolara).
„Listovi su po veličini slični kvadratu industrijskog toalet papira, što ih čini pogodnim za upotrebu u modernim toaletima sa ispiranjem ili za kompostiranje u toaletima”, kaže Odhiambo.
Posetioci iz cele Kenije prisustvuju Odhiamboovim predavanjima o upotrebi Plectranthus barbatus i kupuju reznice iz njegove botaničke bašte u Nacionalnom muzeju Kenije u Najrobiju.
„Moj razred je narastao na preko 600 učesnika. Ljudi su oduševljeni učenjem kako da koriste biljku i često traže reznice i sadnice da ih ponesu u svoje gradove”, kaže on.
Potencijal fabrike se istražuje i u drugim zemljama.
Robin Grinfild, ekološki aktivista koji vodi neprofitnu organizaciju koja se zalaže za održivi život na Floridi u SAD, koristi lišće Plectranthus barbatus već pet godina. Grinfild vodi inicijativu „Gaji svoj toalet papir” i gaji preko 100 biljaka Plectranthus barbatus u svom rasadniku na Floridi. On deli reznice besplatno ili za dobrovoljne priloge, podstičući ljude da uzgajaju sopstveni toaletpapir. Do sada je, kaže, podelio reznice stotinama ljudi.
„Mnogi ljudi povezuju korišćenje fabrike toalet papira sa siromaštvom“, kaže Grinfild, iako ističe da se industrijski toalet papir na kraju pravi i od biljaka.
Grinfild kaže da je imao pozitivne povratne informacije od ljudi koji su koristili biljku. „Za svakoga ko se malo okleva da proba ovu biljku, rekao bih da odbacite svoje brige o tome šta ljudi misle o vama. I jednostavno tako što ćete reći: ‘Ja ću biti ja, a to bi moglo značiti da obrišem zadnjicu nekim stvarno mekano lišće koje uzgajam”, kaže on.
Ali koliko je realno da bi ova biljka mogla da dobije širu upotrebu?
Proizvodnja velikih razmera još nije istražena. Umesto toga, kompanije kao što je VEPA, jedan od najvećih evropskih proizvođača toaletnog papira, smanjuju uticaj konvencionalnog toalet papira na životnu sredinu na druge načine. VEPA je razvila novu metodu koristeći reciklirani karton za proizvodnju toalet papira, koja ne uključuje beljenje vlakana, kaže portparol.
Obično se drvena pulpa izbeljuje pre nego što se pretvori u papir, koji oslobađa hlorisana jedinjenja u životnu sredinu. Ova jedinjenja mogu da reaguju sa materijalima na bazi ugljenika, stvarajući dioksine koji su veoma toksične hemikalije povezane sa rakom i drugim zdravstvenim rizicima, navodi se u izveštaju neprofitnog Saveta za odbranu prirodnih resursa.
U međuvremenu, očekuje se da će fabrika toalet papira imati “minimalni” uticaj na industriju, kaže portparol VEPA.
Jedan nedostatak je što sistemi za otpadne vode i odlaganje, posebno u Evropi, nisu dizajnirani za rukovanje ovom vrstom papira, jer se kroz sistem mogu ispirati samo rastvorljivi predmeti, kaže portparol.
Grinfild kaže da tu dolaze toaleti za kompost. „Koristim toalet za kompost. Listovi se vraćaju u zemlju i proizvode zemlju, koja onda može da podrži rast hrane. To je sistem zatvorene petlje, i mislim da bi korišćenje ovih listova moglo da nas vodi na razgovor o ekološkim prednostima kompostiranja“.
Takođe postoje ograničenja za lokacije i zemlje u kojima se Plectranthus barbatus može uzgajati, kaže Vendi Eplkvist, naučni saradnik u Botaničkoj bašti u Misuriju. U Južnoj Africi, na primer, Plectranthus barbatus se smatra invazivnom vrstom, a uzgoj ili prodaja je zabranjeno. Invazivne vrste koštaju globalnu ekonomiju više od 423 milijarde dolara (333 milijarde funti) svake godine i glavni su pokretač gubitka biodiverziteta. (Pročitajte o dokazanim načinima da se zaustavi gubitak biodiverziteta.) Eplkvist sugeriše da bi uzgoj biljke u kontrolisanom okruženju, unutar određenog područja, i praćenje njenog rasta kako bi se ograničilo širenje u postojeći ekosistem, moglo pomoći u ublažavanju rizika po životnu sredinu. Ipak, možda najveći izazov za ulazak u mejnstrim ostaje prihvatanje javnosti. Ali iz svog rasadnika u Najrobiju, Odhiambo ostaje pun nade.
„Znam da neki ljudi koriste lišće kao toaletni papir kao korak unazad, ali shvatajući prednosti ove biljke, verujem da bi ona mogla da postane sledeća zelena alternativa“, kaže Odhiambo.
„Razgajao sam je u svom rasadniku i delio je sa zajednicama širom Kenije, a ljudi su bili zadivljeni njenom praktičnošću. Ako budemo otvoreni i nastavimo da promovišemo ovu biljku, mogli bismo je na kraju masovno proizvoditi za široku upotrebu”.
#Ljudi #uzgajaju #sopstveni #toalet #papir