Amerika je poznata po istorijskim teritorijalnim akvizicijama koje su oblikovale njen današnji geografski izgled, a jedan od najpoznatijih primera je kupovina Aljaske od Rusije 1867. godine. Tada su Sjedinjene Američke Države platile 7,2 miliona dolara u zlatu za ovo prostrano i bogato područje, što je izazvalo veliko iznenađenje, pa čak i podsmeh u javnosti, dok se transakcija u to vreme nazivala „Sjuardova ludost”, po tadašnjem američkom državnom sekretaru Vilijamu Sjuardu koji je dogovorio kupovinu.
Više od 150 godina kasnije, Aljaska je strateški i ekonomski neprocenjiva. Površina Aljaske iznosi 1.723.337 kvadratnih kilometara, što je čini najvećom američkom saveznom državom.
Potpisivanje Aljaskog sporazuma 1867. (Wikipedia/Emanuel Leutze)
Sada, u sličnom maniru, novoizabrani predsednik Donald Tramp, pokazuje interesovanje za kupovinu Grenlanda, autonomne teritorije Danske, smatrajući ovaj potez „apsolutnom nužnim”.
Iako je Grenland veći od Aljaske, sa površinom od 2.166.086 km², što ga čini najvećim ostrvom na svetu (ne računajući Australiju), većinu njegove teritorije prekrivaju ledene ploče.
Tramp je prvi put izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda tokom svog prvog predsedničkog mandata, ali su ga danski zvaničnici javno odbili, naglasivši da je ostrvo „otvoreno za poslovanje, ali ne i na prodaju”.
Američki predsednik, sada 78-godišnjak, ponovo je pokrenuo pitanje kupovine Grenlanda u nedelju uveče, kada je objavio izbor Kena Hauera, suosnivača PayPala i bivšeg ambasadora SAD u Švedskoj (2019–2021), za ambasadora u Danskoj, prenose strani mediji.
„Radi nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da su vlasništvo i kontrola nad Grenlandom apsolutna nužnost”, napisao je Tramp na platformi Truth Social.
Trampovo ponovno interesovanje za Grenland dolazi usred niza komentara o teritorijalnom širenju, uključujući mogućnosti invazije na Meksiko, pretvaranje Kanade u saveznu državu SAD i preuzimanje kontrole nad Panamskim kanalom.
Tako bi se slogan iz njegove predizborne kampanje „Učinimo Ameriku ponovo velikom” (MAGA – Make America Great Again) i bukvalno pretvorio u stvarnost.
Iako je javno govorio o proširenju teritorije SAD, Tramp nije podelio konkretan plan za realizaciju tih ideja niti otkrio koliko bi Amerika bila spremna da plati za takve akvizicije.
Prema istraživanju neprofitne organizacije Charters Cities Institute, potencijalna kupovina Grenlanda bila bi izvodljiva samo ukoliko bi SAD ponudile sumu koja bi privukla sve Grenlanđane – poput predloga o isplati 500 milijardi dolara podeljenih ravnomerno među građanima.
SAD su 1946. godine ponudile Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za Grenland, što bi danas iznosilo oko 1,4 milijarde dolara.
Međutim, ta procena ne uključuje prirodne resurse i diplomatski značaj Grenlanda, koji trenutno ima ogromnu stratešku vrednost zbog transportnih ruta, vojnih interesa i suvereniteta nad Arktikom.
Iako Tramp ističe prednosti koje bi američka kontrola nad Grenlandom donela, ostaje nejasno kako bi grenlandska javnost reagovala na ovakav predlog. Prema istraživanjima, većina građana podržava nezavisnost od Danske, ali postoji i znatan broj onih koji žele bližu saradnju sa SAD.
Ideja o prodaji Grenlanda, međutim, i dalje ostaje daleko od stvarnosti.
#Donald #Tramp #želi #kupi #Grenland