Na današnji dan, 4. januara 1643. godine (po Gregorijanskom kalendaru), rođen je jedan od najznačajnijih naučnika svih vremena – Isak Njutn.
Njegova dostignuća u matematici, fizici i astronomiji oblikovala su savremeni naučni pogled na svet i ostavila neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva. Njutnovo kapitalno delo Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica, poznato kao Principia, postavilo je temelje klasične mehanike i učvrstilo njegove zakone kretanja, zakon gravitacije i objašnjenje Keplerovih zakona planetarnog kretanja.
Ali, iza slike naučnog genija, krije se slojevit i intrigantan čovek čiji je život bio ispunjen ne samo velikim otkrićima, već i čudnim navikama, nesigurnostima i fascinacijama koje su ga činile jedinstvenim.
Ne baš srećno detinjstvo
Isak Njutn je rođen u malom selu Vulstorp u Engleskoj, nekoliko meseci nakon smrti svog oca. Njegova majka se ubrzo preudala, a Njutn, nezadovoljan majčinim izborom, ostao je da živi sa bakom. Nesrećno detinjstvo ostavilo je dubok trag na njegovu ličnost, zbog čega je bio nesiguran i emotivno nestabilan.
Godine kuge – godine genija
Tokom pandemije bubonske kuge 1665. godine, Univerzitet Kembridž, gde je studirao, bio je zatvoren. U tom periodu izolacije, Njutn je otkrio infinitezimalni račun, postavio temelje teorije gravitacije i razvio ključne ideje koje su kasnije promenile svet.
Pixabay
Opsednut alhemijom
Njutn je, poput mnogih svojih savremenika, bio fasciniran alhemijom. Godinama je pokušavao da pronađe legendarni Kamen mudrosti – mitsku supstancu za koju se verovalo da može pretvoriti metal u zlato i doneti besmrtnost.
Ekscentrični eksperimenti
Kao strastveni istraživač, Njutn je ponekad išao predaleko. Jednom je pokušao da iglom ubode svoje oko kako bi proučio kako ljudski vid funkcioniše. Ovaj eksperiment pokazuje koliko je bio spreman da rizikuje u ime nauke.
Nije bio rođeni učitelj
Iako je bio briljantan naučnik, Njutn nije bio dobar profesor. Kao predavač na Kembridžu, često bi držao predavanja pred praznim učionicama, jer su studenti slabo dolazili.
Nikada se nije ženio
Njutn je ceo svoj život posvetio nauci i nikada nije stupio u brak. Smatra se da je bio potpuno posvećen svojim istraživanjima, pa je čak i društvene veze zanemarivao.
Zakon gravitacije objavio na nagovor?!
Jedno od njegovih najvećih dela, zakoni gravitacije, možda nikada ne bi bilo objavljeno da nije bilo astronoma Edmunda Haleja, koji je nagovorio Njutna da svoja otkrića predstavi svetu.
Isak Njutn ostao je upamćen kao otac moderne nauke. Njegov rad nije samo oblikovao razumevanje sveta, već je postavio temelje za buduće generacije naučnika. Njegova misao da “stoji na ramenima džinova” pokazuje koliko je cenio doprinos svojih prethodnika, dok je svojom genijalnošću uzdigao čitavu ljudsku misao na viši nivo.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Isak #Njutn #biografija