Bili su najlepši par Beograda, a njihova sudbina je najtužnija srpska priča iz Drugog svetskog rata.
Sloboda Trajković nikada nije saznala da je njoj upućeno jedno od najlepših ljubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zapečatilo sudbinu cele njene porodice. Bila je verenica Ive Lole Ribara, a ta ljubav koštala ju je života.
Ivo Lola Ribar i Sloboda Trajković u šetnji sa kumovima Foto:preuzeto sa yugopapir.com
Rođena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića 7. oktobra 1918. godine u Vrnjačkoj Banji. Dobila je ime Sloboda zato što je rođena u godini kada se završio Prvi svetski rat i kada je došla dugo iščekivana sloboda. Njen otac je, kao veliki rodoljub, pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni učesnik Antifašističkog pokreta, pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a – Ivu Lolu Ribara.
Ljubavno pismo izazvalo porodičnu tragediju
Po očevom zahtevu brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodičnu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila studentkinja hemije, piše Istorijski zabavnik.
Sloboda i Lola su se brzo jako zavoleli i verili se. Nakon veridbe pripremali su venčanje, a o detaljima je još trebalo da se dogovore obe porodice. Tim povodom 6. aprila 1941. godine Trajkovići su pozvani da se okupe na večeri u Lolinom domu. Ali do tog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.
Istog jutra na Beograd se spustio strašni sud Nemaca. Prestonica je ostvanula u oblacima prašine i baruta, osujetivši sastanak budućih mladenaca, piše Katera.news.
Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim, ali je on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe.
Na njegov zahtev ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost, nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.
Ljubav između mladog para je bila veoma jaka, o čemu svedoči i Ivino pismo upućeno Slobodi, koje se danas smatra jednim od najlepših ljubavnih pisama ikada napisanih na ovim prostorima.
Lolino pismo Slobodi Foto:Foto:preuzeto sa yugopapir.com
“Najdraža jedina moja!
Pišući ovo pismo, ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog, i naša lična budućnost i sreća – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela naći ćeš uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.
Uvijek tvoj.”
Sloboda pismo nikada nije pročitala. Ono je došlo u ruke Gestapoa koji je zbog njega priveo celu porodicu Trajković, izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada živela u svom stanu i zahvaljujući tome jedina preživela tragediju.
Nemačka policija je deset dana mučila Slobodinu sestru Veru, misleći da je ona, a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrnjačkoj Banji, uhapsili su je tamo.
Sloboda, Lola i drugarica sa fakultete Foto:preuzeto sa yugopapir.com
Sloboda se tada našla pred nemogućim izborom – Gestapo joj je nudio da napiše Loli odgovor u kom će ga namamiti da dođe u Beograd, gde bi bio uhapšen u zamenu za njen život i život njene porodice.
I tako je Sloboda odlučila… Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.
Slobodin život kao inspiracija
Slobodina sestra Milica je mnogo godina kasnije, prisećajući se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru.
Ivo Lola Ribar je poginuo 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju, neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.
U poslednjem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu.
„Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmjehom, koji je uvijek bio njezin“, napisao je.
Po Slobodi Trajković ime je dobila jedna ulica na beogradskoj opštini Voždovac, a književnica Nada Marinković napisala je 1980. godine njenu romansiranu biografiju “Legenda o devojci Slobodi”.
Dirnut njenom tragičnom sudbinom glumac Dragan Mićalović je ćerku, takođe glumicu, nazvao je po njoj.
Foto: Simone Comi/Venezia 2016 / IPA / Profimedia
Ova mlada heroina, njena ljubav sa Ivom Lolom Ribarom, kao i čuveno pismo, bili su inspiracija i Korni grupi da napišu jednu od svojih možda najboljih pesama “Ivo Lola”.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
TikTok
#Ljubavna #priča #Ive #Lole #Ribara #Slobode #Trajković