Srbija je ove nedelje sa Francuskom načelno dogovorila kupovinu 12 aviona “rafal”, po ceni koja će, kako stvari stoje, premašiti tri milijarde evra.
Ukoliko do realizacije ovog posla dođe, biće to najveća srpska akvizicija u oblasti vojne industrije do sada.
Moskva i Minsk do sada podržavali obnovu srpskog ratnog vazduhoplovstva
Imajući u vidu geopolitičku poziciju, Srbija ima dobre razloge da osnaži svoje ratno vazduhoplovstvo. Tim pre što, za razliku od svojih suseda, gaji ambiciju da sama štiti sopstveni vazdušni prostor.
Do sada su Beogradu, u njegovoj nameri da obnovi svoje ratno vazduhoplovstvo, pomagali Moskva i Minsk.
Rusija je Srbiji proteklih godina besplatno isporučila šest, a Belorusija četiri lovca “Mig-29”, uz uslov da pomenuti ratni avioni budu remontovani.
Što zbog gubitaka pretrpljenih tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, što zbog politike vođene tokom prve decenije ovog stoleća, srpsko ratno vazduhoplovstvo bilo je potpuno devastirano.
Dežurni par lovačkih aviona na vojnom aerodromu Batajnica pre desetak godina činili su zastareli avioni “Mig-21”.
Srbija sada pokušava da načini novi korak u modernizaciji svog ratnog vazduhoplovstva, objavljujući nameru da kupi 12 novih francuskih “rafala”, za razliku od Hrvatske koja se opredelila za kupovinu polovnih “rafala”.
Srpska kupovina neće biti jednostavna
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je ovih dana da su postignuti konkretni dogovori u vezi sa kupovinom “rafala”, za koje će ugovori biti potpisani tokom naredna dva meseca.
“Očekujem potpisivanje ugovora u naredna dva meseca i uz prisustvo predsednika Francuske, što je višeslojno veoma značajno za našu zemlju”, rekao je Vučić posle poslovnog saveta Francuska–Srbija, na kojem se sastao s predstavnicima francuskog poslovnog udruženja Pokret francuskih preduzetnika – MEDEF Internešenel.
Vučić je, međutim, dodao da Srbija trenutno ne može lako da dobije sofisticirane avione lovce i takve mašine kao što su “rafali”.
“To je prosto strašno važno za nas, ali to otvara i neka druga poglavlja, neke druge prilike za Srbiju u saradnji i s kompanijom ‘Tales’ i sa ‘Erbasom’, posebno u oblasti veštačke inteligencije. I verujem da ćemo tu postići nove rezultate u takozvanom mobiliti sistemu. Za nas je vrlo važno da izgradimo metro, da gradimo pruge, a imamo bar tri kompanije s kojima razgovaramo o onome zbog čega se meni smeju – u vezi s letećim automobilima, tri kompanije iz Francuske sa kojima razgovaramo i pokušaćemo da to na Ekspu sprovedemo u delo i da to ljudi mogu prvi put u jugoistočnoj Evropi da vide u Beogradu i Srbiji”, rekao je Vučić.
Srbija očigledno računa na širu političku i ekonomsku korist koju bi ovako značajna akvizicija vojnih aviona mogla da ima. Kupovina aviona u vrednosti od preko tri milijarde dolara postala bi katalizator saradnje sa Francuskom u mnogim drugim oblastima, ali i neka vrsta političkog sidra Srbije u jednoj od najuticajnijih zemalja Zapada sa kojom Beograd deli značajno istorijsko savezništvo, ali i temeljne razlike u pogledu statusa južne srpske pokrajine.
Rusko iskustvo sa francuskim isporukama
Upravo zbog različitog stava prema Kosovu i Metohiji, javnost u Srbiji ne treba olako da smetne s uma rusko iskustvo od pre deset godina, kada je Pariz, u poslednji čas, upravo iz geopolitičkih razlika, odbio da Moskvi isporuči dva nosača helikoptera ukupne vrednosti 1,2 milijarde evra.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije potpisalo je 2011. godine ugovor o izgradnji dva nosača helikoptera tipa “mistral” sa francuskom kompanijom DCNS i Ujedinjenom korporacijom za brodogradnju OSK.
Nosači helikoptera trebalo je, pored upotrebe helikoptera na moru, da obezbede iskrcavanje vojnih jedinica i imali bi funkciju vojne bolnice i komandnog centra.
Zbog izbijanja sukoba u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji, Francuska je, pod pritiskom svojih najvećih NATO saveznika, jednostavno obustavila isporuku gotovih “mistrala” Rusiji.
Septembra 2014. godine dva pomenuta nosača helikoptera prodata su Egiptu, a Rusija je saopštila da će razviti sopstveni program proizvodnje nosača aviona i helikoptera.
Dve godine kasnije, tadašnji poljski ministar odbrane Antonio Maćerevič izneo je fantastičnu tvrdnju da je Moskva od Kaira, po simboličnoj ceni od jednog dolara, kupila dva francuska “mistrala”. Rusija je to odmah demantovala, navodeći da je Maćerevičeva tvrdnja besmislica.
“Maćerevičeve tvrdnje da je Rusija kupila ‘mistrale’ od Rusije su besmislica. Čudno ponašanje poljskih ministara odbrane su već dugo javna tajna čak i u Poljskoj”, rekao je tada glasnogovornik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
Srbija ne treba da zaboravi ni poniženje koje je pretrpela 2018. godine
Francuska je ne tako davno, na svečanosti obeležavanja stote godišnjice od završetka Prvog svetskog rata, teško bila ponizila Srbiju, svoju saveznicu i prijateljsku zemlju.
Protokol Jelisejske palate tada je predsednika Srbije smestio izvan zvanične lože, u kojoj su se, pored zemalja pobednica – među kojima je svakako trebalo da se nađe Srbija, našli predstavnici Bugarske, Turske, “Kosova”, čak i Nemačke.
“Dok su oko predsednika Makrona bili predstavnici zemalja saveznica iz Prvog svetskog rata, ali i predsednici Bugarske i Turske, kao i nemačka kancelarka, jedan čovek, iako ogroman rastom, skrajnut je niže od same zemlje i zamoljen da sedne na suprotnoj tribini, među niže rangiranim ministrima. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zemlje koju vezuje istorijsko savezništvo i koja je u Velikom ratu izgubila 28 odsto svoje populacije, tužan rekord”, objavio je tada čuveni “Figaro”, ali komentar uglednog francuskog lista nije sprao ni srpsku gorčinu ni činjenicu da Francuska decenijama ne poštuje interese Srbije, a ponekad ni samu istoriju odnosa sa Srbijom.
#Francuska #pouzdan #partner #oblasti #vojne #industrije #Balkan