Naša sela na planini i u ravnini, nekad puna čeljadi, omladine, dece, glasova, pesme, jednom rečju života, koji je bujao – sada polako zamiru. Sa nekadašnjih njiva odavno ne odležu pesme žetelica.
Život našeg sela, a posebno poljoprivredne radove, pratili su mnogi lepi i korisni narodni običaji. Jedan od njih, koji nestaje i koji je bezmalo trajao tokom cele godine, bila je moba. To je dobrovoljna i besplatna pomoć komšiji, rođaku ili prijatelju, u obavljanju najrazličitijih poslova koje ne može obaviti radna snaga jedne porodice. Bila je to prava narodna institucija dogovorene uzajamne pomoći između meštana u jednom ili u više sela koja se vraćala: Upamti pa mobu vrati.
Kolektivni duh
Svest o pripadnosti svom selu, svojim rođacima i komšijama, svest o potrebi uzajamnosti, osnovni je motiv svakog pojedinca učesnika mobe.
Otkad je vakta i zemana, svojstvene svim društvima, mobe ispunjavaju različite potrebe, pokazuju kolika je međusobna povezanost meštana, koliko su spremni na ustupke i pomoć jedni drugima, koliko su karakterni.
Za sazivanje mobe nije postojalo pravilo: kada se domaćinstvu, bez dovoljno fizičke snage ili iz drugih razloga, ukaže potreba za mobom, ona se sazivala. Kako su sela starila, tako je kolektivni duh mobe postajao sve značajniji. To posebno važi onda kada je potrebno za kratko vreme obaviti obimne poslove, spasti letinu od iznenadne nepogode. Leti su vremenske neprilike najčešće i mogu uništiti svu letinu. To je period velike brige za svakog domaćina – hoće li se seno na vreme složiti, neće li suša, poplava ili grad, uništiti sav uložen trud.
Muške, noćne, milosrdne…
Uobičajeno je da se mobe dele na muške, noćne, milosrdne, ženske, dnevne, mešovite… To je relativna podela jer za većinu mobi potrebno je prisustvo i muškaraca i žena, svih uzrasta, a počesto i dece. Počinju još u rano proleće kada seljaka očekuju naporni poslovi, pa tokom leta, jeseni i okupljanja koja su, u zimskom periodu, mladima najdraža. Najkarakterističnije su: okopavanje, branje i komišanje kukuruza, kosidba, skupljanje sena, žetva i vršidba, berba maslina, grožđa, branje i nizanje duvana, berba voća…
U našim krajevima posebno se vodilo računa o organizovanju mobi za bolesne i iznemogle, ili za one čiji su hranioci otišli u vojsku (milosrdne mobe). Osim navedenih, mobe su se organizovale za početak gradnje porodičnih kuća, za izlivanje ploče, dizanje krova, za elektrifikaciju, za gradnju škola, bolnica i puteva.
Kada se mobe organizuju u nizu, tokom više godina, onda one funkcionišu kao i svaki posao u jednoj složnoj porodici u kojoj svi imaju precizne uloge i zaduženja, uz ritual koji je, manje-više, u svakom selu bio identičan. U principu, na mobe su se pozivali ljudi iz istog mesta. Međutim, rado su pozivani prijatelji, pobratimi, kumovi i rođaci i iz susednih sela. Na ženske noćne mobe (prela) pozivale su se devojke iz sela u kojem se moba saziva, dok su momci koji prisustvuju tim prelima najčešće iz susednih.
Sazivač je, kad je bilo potrebe, tražio od pojedinaca koji dolaze na mobu da povedu i svoje volove, konje, da ponesu motike, kose, kramp… Uobičajeno je da se poziv na mobu ne odbija. Onaj ko saziva mobu, odaziva se svakome ko je bio na njegovoj. Ako se iznenada pojavi opasnost od vremenske nepogode, onda nema vremena za pozivanje, već celo selo priskače u pomoć onome kome je najpotrebnije.
Uobičajeno je da se moba završava istoga dana ili iste noći. Kod kosidbe, žetve, komišanja kukuruza i sl. mobe traju i duže. Domaćin mobe je u obavezi da za sve učesnike pripremi ručak ili večeru, u zavisnosti od vrste posla koji se obavlja, ponekad i doručak. Za takve prilike žene su pripremale najukusnija jela. U selu se znalo ko pravi najbolju pitu, priganice, cicvaru, pirijan kolače itd.
Na mobama je svako imao priliku da se istakne: dobar radnik, pevač, guslar, govornik, šaljivdžija, dobra kuvarica, pletilja.
Okopavanje kukuruza je takođe naporan posao i ova moba se još uvek praktikuje u pojedinim našim selima.
Osećanje odgovornosti zbog pozvanosti na mobu bilo je inspiracija svakom pojedincu da svojim učinkom, časnim i poštenim radom doprinese cilju mobe, ako ne i da prevaziđe svoje fizičke mogućnosti. Na njima se kolektivni rad pretvarao u duhovno takmičenje, u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti.
Ništa bolje od mobe ne govori o žuljevitim rukama i dušama, o sušnim i gladnim godinama, o saborima, o kumstvima, o devojačkom osmehu, o mirisu pokošenog sena, o žeđi i poplavama, o bolestima i ranama, o proji i hlebu, jariku i ječmu, o guslama, slavama i svadbama…
Kada se obave letnji poslovi predstoje jesenji, pod uslovom da je godina bila rodna i berićetna. I opet, pojedine radove treba brzo obaviti, a kako drugačije ako ne mobom.
Seoska kuća, iako obično skučena, u vreme mobe bila je prostrani i raskošni ambijent i svedok nesvakidašnjih zbivanja u kojoj je, kao u košnici, glavni akter bila omladina.
Komišanje kukuruza spada u omiljenu mobu, kako za starije tako i za mlađe. Oko velike gomile kukuruza okupljali su se momci i devojke koji su pričali šale, postavljali zagonetke, pevali, jedni drugima se udvarali, flertovali, razmenjivali informacije, prepričavali najnovije zgode i dogodovštine svojih rođaka i komšija. Za jednu noć okomiša se ceo kukuruz koji se smesti u ambar, a meka komišina u slamarice i jastuke.
U takvom ambijentu i raspoloženju rađale su se prve ljubavi, afirmisali se sloga, zajedništvo, solidarnost, harmonija, poverenje. Bio je to obrazac kolektivnog ponašanja u kome se daruju i razmenjuju najlepše i najdragocenije ljudske vrednosti i vrline.
U mobama su se rađale temeljne običajne i kulturne vrednosti, ali i životni smisao opstanka seljaka na jednom prostoru. Svaka moba, kao zbir vrlina, imala je višestruku ulogu: radnu, društvenu, zabavnu, edukativnu i svi su joj se radovali, ali, prirodno, domaćin najviše.
Ženske mobe su posebna priča. Organizuju se zimi, u relaksiranim uslovima, a prelo je najpoznatije okupljanje. Sazivaju se radi češljanja vune, grebenanja, predenja i pletenja. Trajale su preko cele noći.
Ono što se malo zna i o čemu se nedovoljno piše jeste običaj da se i za tkanje ćilima organizuje moba, najčešće u večernjim satima kada su vešte tkalje svoje znanje i iskustvo delile sa devojkama.
Kod nas je najpoznatija kosačka moba koja se i danas praktikuje. Kosidba spada u najteže fizičke poslove i na nju se pozivaju najsnažniji ljudi iako snaga nije jedini i najbitniji faktor da bi neko bio najbolji kosac. Koscima se spremala i donosila jaka hrana, a kozbaša (najbolji kosac) dobijao je poseban komad pečenja. Posle ručka klepale su se kose, popila rakija, zapevala pesma i ponovo se nastavljalo košenje. Celog dana donosila im se sveža voda. Kad padne poslednji otkos s pesmom se kreće kod domaćina. Kada se trava osuši, sazivala se nova moba da se ona pokupi i složi.
Živeći u konzervativnim i zatvorenim porodicama, u uslovima koji su neshvatljivi današnjoj omladini, u oskudici svega i svačega, bez kontakata sa spoljnim svetom, posebno zimi, svako okupljanje u tom periodu značilo je, bar za trenutak, i zaokret ka fiktivnoj stvarnosti. Upravo zato, prela su bila utočište za usamljene i tužne, beg od melanholije i dosade, želja za veseljem. Momci su na prela dolazili kasnije, u grupama.
Izučavajući ovaj običaj bio sam prijatno iznenađen neočekivanom arhaikom i filantropijom kojima je bio prožet svakodnevni život naših predaka na selu. Mobe su bile svojevrsne škole na kojima se iz raznih oblasti sticalo znanje, usavršavalo zanimanje, razmenjivala iskustva i tajne običaja, izučavale radne i tradicionalne veštine, učila etika, istorija, tolerancija.
Udruženi protiv svake muke
Moba je mogla da uđe u duel sa svakom mukom, vremenskom nepogodom, ljudskim nemarom. Učila je ljude da budu strpljivi, tolerantni, nesebični i bolji jedni prema drugima.
Mladi su, dakle, učili od starijih kako da se pripreme za život i za raznorazna iskušenja. Usvajali su drugačije i različite stavove, principe, poglede, učili kako treba uživati u životu i slaviti život. Ovaj običaj afirmisao je patriotizam, optimizam, čovekoljublje, vrline, običaje – bolje da nestane selo, nego da izumru običaji.
Mobe su slavile berićet, dobar prinos, spokoj, bogatstvo, rad, radost. Na mobama se praštalo, mirili su se zavađeni, stvarala pobratimstva, učvršćivale veze.
#Upamti #mobu #vrati