Pravila odevanja vekovima su predstavljala diktate kojih su se morali pridržavati svi oni koji drže do sebe i do svog ugleda. Da biste bili plemić ili aristokratkinja, učiteljica ili monahinja, bankarski službenik ili umetnik, uličarka ili dama… o tome je pored vas govorila i vaša odeća. Tako, na primer, da biste bili prisutni na londonskim konjskim trkama ili takmičenju za teniski trofej, pre samo sedamdesetak godina, morali ste biti „obeleženi” ekstravagantnim šeširom i – rukavicama. Da li se iko mogao pojaviti na nekoj spektakularnoj priredbi na otvorenom, bez ovih rekvizita? Svakako da ne. Bilo bi to u najmanju ruku neadekvatno, nedopustivo, nezamislivo. Ali, vremena se menjaju, i navike sa njima.
Jedna od takvih senzacija dogodila se na Melburn-kupu 1965. godine, kada se poznata manekenka Džin Šrimpton pojavila obučena u jednostavnu, gotovo skromnu belu haljinicu sa suknjom iznad kolena, bez rukava, bez šešira, bez rukavica, čak i bez čarapa (!!), sa, doduše veoma lepim sandalama – na bose noge? Da li je to moguće? Da, to je bila jedna od prvih demonstracija ukidanja tabua na značajnim mestima i bitnim društvenim događanjima, uz istovremeno promovisanje značajne modne ideje – mini-suknje. Mini-suknja je postala jedan od simbola nemirenja sa diktatima tih šezdesetih godina 20. veka, bilo da su diktati dolazili iz sveta mode, umetnosti, bilo ponašanja – kućnog i uličnog. Moda, naročito ženska, bila je jedno od ubojitih oružja, jer je bila tako vidljiva, prisutna svuda i na svakom mestu. Poprišta društvenih okupljanja bila su, naravno, idealna za demonstriranje stavova o nemirenju sa onim pravilima za koje su mladi, talentovani ljudi mislili da su besmislena. Mini-suknju su odmah prihvatili i žene i naročito muškarci i mladi i ne tako mladi. Ona je oslobodila ženska kolena i donela veliku slavu onoj koja se prva setila.
Meri Kvant
(Foto privatna arhiva autorke)
Engleska modna dizajnerka rođena je 1934. godine u Londonu. Ranih pedesetih završila je „Goldsmit” – umetnički koledž, a zatim je jedno vreme sarađivala sa londonskim dizajnerom E. Erikom. Prvu sopstvenu radnju otvorila je 1955. godine na Kingsroudu sa mužem Aleksandrom Planketom Grinom. U početku se bavila samo trgovinom odeće da bi se ubrzo posvetila dizajnu i kreiranju odeće za mlade. Ta je odeća bila veoma dopadljiva sa pristupačnim cenama, što je skrenulo pažnju i obezbedilo znatne profesionalne i poslovne uspehe. Odeća koju je kreirala Meri Kvant bila je jednostavna, kroj je bio savršen, idealno je pristajala mladima i bila je apsolutno nešto sveže, novo i atraktivno. Njene ideje zdušno su podržavali modni magazini, što je bilo presudno za uspeh. Jednu jednostavnu ideju dizajnerka je uspela da obogati izborom neobičnih materijala, sjajne plastike, skupe čipke, finih puplina, nežne vune, kao i dezenima „op” i „pop” art kombinacijama. Čuveni Karnabi strit na Vest endu u Londonu bio je prepun butika koji su promovisali mini-suknju i trendi aksesoare. Ubrzo je mini-suknju prihvatio ceo svet – od SAD do Japana, a danas se smatra kao nešto sasvim obično i jednostavno za nošenje u svakoj prilici.
Arh. Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs
#Senzacija #zvana #minisuknja