Kratak odgovor na pitanje da li su toplotni talasi i ranije bili ovoliko neizdrživi je da – nisu. Brojne studije pokazuju da su sa klimatskim promenama toplotni talasi postali duži, učestaliji i intenzivniji, naročito u smislu tzv. kumulativne toplote.
Studije pokazuju da je prosečan broj toplotnih talasa u SAD na primer, porastao sa dva godišnje u 1960. na više od šest godišnje u 2020-im. Sezona toplotnih talasa, odnosno broj dana između prvog i poslednjeg toplotnog talasa u godini, takođe, produžila se za 49 dana od 1960. do danas. Podaci pokazuju da slično važi i za srpske gradove.
Kumulativna toplota toplotnih talasa odnosi se na ukupnu količinu prekomerne toplote koja se nakupi tokom trajanja jednog ili više toplotnih talasa, piše Indeks. Izračunava se kao zbir svih dnevnih prekoračenja temperature iznad određenog praga tokom trajanja toplotnog talasa.
Na primer, ako toplotni talas traje pet dana, as maksimalnim temperaturama od 35°C, 38°C, 37°C, 36°C i 34°C, a prag je 30°C, onda će dnevna prekoračenja biti 5°C, 8°C, 7°C, 6°C, 4°C, a kumulativna toplota tog toplotnog talasa: 5 + 8 + 7 + 6 + 4 = 30°C.
Jedna opsežna studija objavljena u časopisu Nature Communications 2020. pokazala je da je od 1950. do danas došlo do značajnog povećanja učestalosti, intenziteta i dodatne kumulativne toplote toplotnih talasa.
Posebno je zanimljiv nalaz prema kom su trendovi porasta prosečnog intenziteta, odnosno maksimalnih temperatura tokom toplotnih talasa, posebno izraženi u Amazoniji, Severoistočnom Brazilu, na jugoistoku Južne Amerike, u Zapadnoj Aziji i na Mediteranu, koji se smatra jednom od žarišnih tačaka klimatskih promena.
Autori ističu da su i Mediteran i Sibir doživeli sezone u kojima su toplotni talasi doprineli sa dodatnih 200°C kumulativne topline, a Aljaska sa 150°C.
Učestaliji, duži i intenzivniji toplotni talasi zapravo jedan od glavnih indikatora klimatskih promena i naučnici su toga svesni još od 1990-ih godina.
Toplotni talasi i povećanje nivoa mora dva su glavna indikatora u kojima se najjače ogledaju klimatske promene. Za druge posledice, poput suša i poplava, postoje umereni signali, što znači da je za njih statistički teže odrediti šta je prirodna varijacija, a šta je novi trend. U poslednje vreme sve više pažnje privlače i toplotni talasi u morima. Oni utiču na biosferu i ribolov.
Procenjuje se da ekstremne vrućine svake godine uzrokuju stotine hiljada smrti širom sveta. Između 2000. i 2019. godišnje je u proseku zabeleženo oko 489.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. Samo u Evropi je tokom leta 2023. zabeleženo oko 70.000 više smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.
„Smrtnost povezana sa vrućinom porasla je za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, i to u 94 odsto proučavanih evropskih regija ”, objavila je Svetska meteorološka organizacija.
U statistikama smrtnosti od toplotnih talasa zabeležen uzorak je pokazao da najviše ljudi strada na samom početku toplotnog talasa. Tada uglavnom umiru ljudi koji su i inače imali neke zdravstvene probleme ili neke hronične bolesti. U kasnijim fazama toplotnih talasa nema više toliko smrtnih slučajeva.
Porast temperatura, međutim, nije isključivo negativan. Nedavno je objavljena jedna analiza koja je pokazala da danas još uvek više ljudi umire od hladnoće nego od vrućina. Pitanje je, međutim, da li će to tako i ostati, ako se svet zagreje za 2, 3 ili 4 stepena.
#toplotni #talasi #ranije #bili #ovoliko #neizdrživi