Jedno od najuspešnijih dizajnerskih rešenja u portfoliju Slobodana Jovanović Cobe je logo za Turističku organizaciju Srbije, sa simbolom srca u sredini reči.
Prepoznat kao izuzetan rad, seća se da je tada izazvao stojeće ovacije posle prezentacije. Taj rad smatra se i danas za jedan od najuspešnijih koji je našu zemlju predstavio kao mesto gostoprimljivih, ljubaznih ljudi.
„Nije mala stvar i divan je pečat kada radite za svoju zemlju. Projekat za Turističku organizaciju radili smo 2008. godine. Temeljno smo se bavili istraživanjem i jasno se iskristalisalo šta nas karakteriše kao zemlju i zajednicu. Društveni, gostoprimljivi, temperamentni i prijemčivi ljudi, to je ono što su stranci prepoznali kod nas. Onda je bilo deset mesta prazno, pa zatim neke druge stvari. Tako da se samo po sebi namestilo da to srce stavimo u sredinu reči Srbija, u središte Srbije i tako je nastao taj logo”, kaže Jovanović.
Tokom tih tridesetak godina radnog iskustva stvorio je više od 500 vizuelnih identiteta za najrazličitije klijente iz gotovo svih industrija, među kojima su poznate robne marke „Donkafe”, kojoj je dao i ime, „Medigrup”, hotel „Grand” na Kopaoniku…
Studije slikarstva u Firenci
Ta igra slova i dizajna za Slobodana Jovanovića je prirodna, jer je rastao uz oca firmopisca.
„Moj otac je bio firmopisac i proizvodio je natpise i putokaze i onda se iz ljubavi prema slovima rodila i ljubav prema dizajnu. Sećam se, u drugom razredu srednje škole, počelo je da se govori da će baš blizu te zgrade biti ulaz za metro stanicu. Moj drug i ja smo izračunali da ćemo taman, oko 2000. godine imati dovoljno godina i iskustva da dizajniramo i projektujemo ceo sistem obeležavanja metroa u Beogradu. To mi je bio izazov sa 16 godina. Išao sam u Četvrtu beogradsku gimnaziju, a otac me je usmeravao da se bavim dizajnom. Upisao sam posle Dizajnersku školu, pa sam školovanje nastavio na Likovnoj akademiji u Italiji, u Firenci”, kaže u razgovoru za „Magazin”.
Bilo je to polovinom osamdesetih kada ništa još nije nagoveštavalo dešavanja koja će potom zadesiti našu državu. Zemlja iz koje je otišao na školovanje bila je sasvim normalna, upisao se za 130 tadašnjih maraka, studiranje nije bilo basloslovno skupo. Školovanje u jednom od najznačajnijih svetskih centara umetnosti u kome su stvarali Mikelanđelo, Leonardo da Vinči i mnogi drugi i koje je poznato po svojoj jedinstvenoj školi slikanja, bilo je neprocenjivo iskustvo za mladog Beograđanina.
„Starija sestra je već tamo živela, imao sam smeštaj i sve se lepo uklopilo. Studirati slikarstvo u Firenci je nešto posebno. Galerija Akademije sa statuom Davida je bila tik pored Akademije. Prvo sam bio impresioniran svime što sam video, zapravo nisam mogao da verujem. Tu je i Duomo, krstionica, sve je bilo nestvarno, pogotovo tokom prve godine studija. Kasnije se čovek navikne na sve to, ali slikarstvo u Firenci je san svakog umetnika. Tu nema dalje”, priča Jovanović, srećan što je imao priliku da upozna svet iz drugog ugla, proširi vidike i dobije temeljnije znanje i širu osnovu.
Studije je završio 1992. godine i nije imao uopšte nameru da ostane u inostranstvu. Uhvatio ga je neki nemir i nije imao dilemu. Beograd je za njega bio mesto u kome želi da stvara. A stvarao je mnogo više od dizajna za koji se opredelio kao atraktivniji način izražavanja od slikarstva.
„Često sam pričao sa suprugom da bismo mogli da odemo negde, ali ja sam uvek imao posao, bio sam preduzimljiv. Mogao sam lako da odem, ali nisam. Moj kum je u to vreme otvorio klub. Nabavljali smo ploče i u tadašnjem ’Soul fud kafeu’ sam svake subote puštao muziku. Radio sam s ocem, pa otvorio jednu, pa drugu agenciju”, priseća se otkrivajući da ga i danas privlači širok dijapazon poslova, ali da se tokom vremena isprofilisao da radi brend identitete, etikete za vino, rakije i dizajn ambalaže.
Moraš da znaš šta prodaješ
Za kreiranje identiteta brendova Jovanović navodi da je najbolji dizajn onaj koji prati i kvalitet proizvoda ili usluge.
„Moraš da znaš šta prodaješ, a izgled pakovanja mora da bude u skladu s onim što se nalazi u pakovanju”, kaže naš sagovornik i podseća na čuvenu pouku jednog od gurua savremenog marketinga Dejvida Ogilvija da je najbrži način da loš proizvod propadne da mu lepo izdizajnirate ambalažu. Mnogi će kupiti, svideće im se šta vide na prvu loptu, ali će posle reći: „Ovo nikad više neću kupiti.”
Priznaje da je teško biti uvek originalan u današnjem svetu dizajna. Zato je, dodaje, važno ispoštovati zanatski deo priče. Smatra i da ne treba izmišljati „toplu vodu”, jer je danas komplikovano da u ovoj količini dostupnih informacija ljudi razumeju poruke na pravi način.
„Zna da bude problem ukoliko napraviš nešto previše originalno, potrošači su postali ograničeni. Samo ono što ulazi u kategoriju onoga što mogu da shvate je prihvatljivo, ako previše odskače, onda se pitaju i nisu spremni da probaju i takvim proizvodima treba dosta vremena da se nametnu. Najvažnije je da napravimo kvalitetnu priču oko firme ili proizvoda. Ima tu dosta psihologije, kome se i kako obraćamo, ko želimo da nas razume, prihvati. Sve je vrlo kompleksno, ima i mnogo kanala komunikacije”, objašnjava.
Primećuje i da je današnji potrošač nekako nezainteresovan, jer je toliko bombardovan sa svih strana, i sve je svemu postalo konkurencija. Mora da se uloži i dosta sredstava i truda da se neko animira i navede na pomisao da mu baš određeni proizvod treba, jer čovek danas i ne zna šta mu uopšte treba.
Kolekcionar i „di-džej”
Otkad zna za sebe verovao je da je muzika neka vrsta identifikacije čoveka, da pokazuje kako mislimo.
Posle svoje di-džej karijere koju je razvijao paralelno sa dizajnerskom, opredelio se da mu posao bude samo dizajn, a danas muziku pušta za svoju dušu i prijatelje. Ima bogatu kolekciju od više od 4.000 ploča koju stalno dopunjuje, a sluša širok dijapazon muzike, od andergraund hausa s dosta harmonija i vokala, fanka i džeza, ali i klasike. Od mlađih autora kaže da je zanimljiv Tejlor D’ Kriejtor.
„Kupujem ploče i dalje. Imam i dva onlajn kanala, jedan za elektronsku, jedan kanal za džez, soul i fank. Volim široko shvaćenu muziku”, dodaje Slobodan.
Kako bi redizajnirao brend „Politike”
U ekspanziji medijske kulture, sadržaja i različitih formata, iz ugla dizajnera i profesionalca, Jovanović je na pitanje kako vidi „Politiku” kao medijski brend u celokupnom ambijentu, rekao da je prilagođavanje prirodna stvar.
„Nemoguće je da stvari ostanu iste. Sve je tako živo postalo danas, komunikacija i tehnologije se menjaju na tri, četiri meseca. Da ne spominjem veštačku inteligenciju. To je sad posebna priča, još je stidljivo ispitujemo. U stvari, danas smo svesni da će doći do promena koje iziskuju nova zanimanja. Priča se da će pojavom veštačke inteligencije dizajn da umre. Od kada se pojavio internet pričali su da će nestati i knjige, štampani mediji, mada se to još uvek nije desilo. Tako da verujem i da bi ’Politika’ trebalo da se menja i osavremenjuje u tom smislu.”
Naslednice
Kao što je i sam Jovanović krenuo očevim stopama, tako i njegove ćerke nastavljaju na neki način tradiciju, pa će jednog dana, najverovatnije biti njegove naslednice.
„Starija studira psihologiju, mlađa je upisala marketing u Solunu. Same su to izabrale, pustili smo ih supruga i ja da se pronađu, ali verujem da ćemo u budućnosti raditi na nekim zanimljivim zajedničkim projektima”, priča Jovanović.
#Slova #crteži #moj #način #izražavanja