Koliko puta ste se našli u situaciji da pozavidite starijoj osobi, koja polako na kasi, u marketu, prebira po novčaniku za sitnim novcem, iako u redu iza nje nestrpljivo cupkaju nogom i nervozno kolutaju očima mlađi kupci? Ili ste se, kao roditelj, osetili pomalo ljubomornim na strpljive odgovore koje baka i deka daju unucima, iako su na isto pitanje odgovorili već sto puta?
Sedokosi često mladima daju savet: „uspori”, „ne brini se”, „sve će to proći”, „ima važnijih stvari u životu”, ali u svakodnevnom, užurbanom ritmu mladi to ne slušaju. Osim toga, uz mladost idu energičnost, impulsivnost, bura emocija. Ali, sa svakim rođendanom više podrazumeva se da osoba bude veštija u upravljanju emocijama.
Emocionalna zrelost
Da li stariji ljudi bolje kontrolišu emocije? Ovim pitanjem bavi se psiholog Suzan Turk Čarls, s Univerziteta Kalifornije, koja već dve decenije istražuje i promene raspoloženja, osećaj zadovoljstva, doprinos iskustva u rešavanju svakodnevnih problema. Takođe proučava i uzroke povremenih izliva besa, tuge ili očaja u procesu odrastanja, a posebno kako starije osobe proživljavaju emocije.
(Pexels)
U proseku stariji ljudi, koji imaju zadovoljavajuće društvene kontakte, prijavljuju veće emocionalno blagostanje, odnosno lakše upravljaju emocijama i bore se sa stresom. To je zaključak do kojeg je psihološkinja došla, navodi se u tekstu objavljenom u magazinu „Smitsonijan”, naučnopopularnom izdanju istoimenog instituta iz SAD. Istraživanje koje je 2010. godine sprovodio tim psihologa na čelu s dr Lorom Karstensen, psihološkinjom na Univerzitetu Stanford i osnivačicom i glavnom istraživačicom Laboratorije za razvoj životnog veka, ukazalo je da stari nisu emocionalno mirniji, ravnodušniji jer su „umorni”, već iz potpuno drugih razloga. Naime, stari ljudi su imali više vremena da razvijaju svoju emocionalnu zrelost. Za razliku od fizičke kondicije, koja kod starijih osoba slabi, što smo stariji emocionalna kontrola je dobra, ako ne i bolja, a tome doprinosi i iskustvo, objašnjavaju psiholozi.
Objašnjenje zašto „stariji” mozak postaje bolji u upravljanju emocijama daju i neuro naučnici. Usled fiziološkog procesa, informacije u ljudskom mozgu se obrađuju sporije s godinama, ali to „usporavanje” ujedno daje dodatno vreme koje nas tera da razmislimo pre nego što reagujemo.
(Freepik)
S godinama dolazi do opadanja ukupne mase prednjeg režnja mozga, dela koji je odgovoran za regulisanje emocija, složeno rezonovanje i brzinu obrade emocija. Istovremeno, javlja se veća aktivnost prefrontalnog korteksa prilikom same obrade emocija u odnosu na pripadnike mlađe životne dobi.
Psiholozi smatraju da u ovim promenama treba tražiti odgovor na pitanje zašto stariji ljudi gaje „pozitivnu pristrasnost”, često čak ne shvatajući da to zapravo rade. Oni su usvojili režim po kome, kako se to kaže, više ne mare za male stvari.
Tesne veze s porodicom i prijateljima
Takođe, stariji se bolje nose sa situacijama koje doživljavaju kao negativne, posebno s prijateljima i porodicom.
Suzan Turk Čarls ističe i kako se prilikom istraživanja sretala sa stogodišnjacima koji su imali visok nivo emocionalnog blagostanja. Ipak, ukazuje da su to bile osobe s nižim nivoima hormona stresa kortizola i dobrim stanjem kardiovaskularnog sistema. Ono što je takođe važno jeste da osobe koje su doživele duboku starost obično tokom života nisu imale teška, traumatična iskustva, kao i da su održavale i negovale tesne veze sa članovima porodice, rođacima, prijateljima.
#Stariji #bolje #kontrolišu #emocije