Mnogo je onih koji ne shvataju ili pogrešno razumeju reči Svetog apostola Pavla o potrebi pokoravanja vlastima. U Poslanici Rimljanima Apostol piše: „Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. Zato ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Božjoj, a koji se protive, primiće osudu na sebe.”
Pogrešno razumeju mnogi iz ovih reči da je svaka vlast po volji Božjoj. To nigde ne piše, niti je tako. Kako može biti po volji Božjoj vlast koja zlo čini, koja ide protiv čoveka, pa i protiv samog Boga?!
Ne poništiti dar slobode
Piše da je svaka vlast „od Boga”, a to znači s Božjim dopuštenjem. Kad ne bi bilo tako, poništio bi se veliki Božji dar čoveku – dar slobode. Čoveku je data sloboda da sam odlučuje šta i kako će činiti. Po tome se pokazuje ko je i kakav je on čovek. A sloboda podrazumeva odgovornost, da upravo čovek sam ubira plodove svoga dela ili nedela. Ubira ih i kroz vlast koja se nad njim nađe.
Civilizacijska tekovina je da narod sebi bira vlast. Slobodno, po savesti svojoj. Čovek bira po meri svog duhovnog bića. Izlaskom na izbore, čovek volju svoju projektuje kroz glas svoj. Sabira se volja naroda.
Kakav narod, takva vlast. Slikovito, kako bi to rekao patrijarh Pavle: „Kakvo testo, takvi kolači.”
Tako je kad se slobodno izražava volja naroda. A često biva da ljudi, a nekad i većina naroda ne sme slobodno da iskaže svoju volju ili su zavedeni da po nekom i(li) nečijem interesu glasaju mimo istinske volje svoje. I tada je svako odgovoran po meri udela svog u izboru takve vlasti. Svako ko bira odgovoran je za ishod izbora, bar u meri glasa svog. Odgovoran je i onaj ko ne glasa, jer odgovornost nije samo u činjenju, nego i u nečinjenju.
Ukoliko se zloupotrebi volja naroda, utoliko je veća odgovornost onoga ko to čini.
Bivalo je i biva da narod dobije vlast po meri bića svog i onda kada on tu vlast ne bira neposrednim izjašnjavanjem. Sam duhovni ambijent izrodi njemu podobnu vlast.
Sveti Anastasije Sinait, patrijarh antiohijski, u prepisci s papom Grigorijem Dvojeslovom, piscem Službe pređeosvećenih darova, na pitanje, povodom reči Svetog apostola Pavla da su vlasti koje vladaju ovim svetom „od Boga ustanovljene”, da li treba da prihvatamo bilo kojeg vlastodršca, vladara ili episkopa koji su po Božjem dopuštenju postavljeni u svoja zvanja, daje ovakav odgovor:
Bog u svom zakonu kaže: „Daću vam pastire po srcu vašem.” Iz ovoga je očigledno da su vlastodršci, koji su dostojni vlasti koju nose, od samoga Boga uvedeni u svoje zvanje. Drugi, pak, vlastodršci, koji su nedostojni svoga zvanja, uvode se u njih po Božjem dopuštenju ili po Njegovoj svetoj volji, zbog nedostojnosti naroda nad kojim vladaju.
I potom, za potvrdu tih reči, daje poučne primere.
Kada je Flavije Foka, zvani Tiranin, vizantijski car (602–610), uz pomoć svog prvog ministra, otpočeo s krvoprolićima, u Konstantinopolju je živeo monah svetog života i velike sinovske hrabrosti pred Bogom. Iz prostodušnosti svoje, Bogu se ovako molio: „Gospode, Gospode, zašto si nam dao ovakvog cara?” Pošto je često ponavljao to pitanje, bude udostojen Božjeg odgovora: „Zato što ne nađoh drugog, goreg od ovog.”
Tu je i ovaj primer: U Tivaidskoj oblasti postojao je grad u kojem je zavladalo bezakonje. Živeo je u njemu neki veoma nečastan i pokvaren čovek, radnik na hipodromu, koji je iznenada došao do nekog lažnog pokajanja, pa se čak i postrigao, obukavši se tako u anđeosku monašku shimu. Ali, s bezakonjima nije prestajao. Baš u to vreme umre episkop toga grada. Jednom svetom čoveku javi se anđeo Božji i kaže mu: „Idi u grad i pripremi za hirotoniju u episkopa nekadašnjeg radnika sa hipodroma.” Čovek poslušno učini ono što mu je zapoveđeno. Nakon hirotonije, episkop – varalica toliko se pogordi da počne da veruje kako je on neka visoka ličnost. Onda se njemu javi anđeo Božji i kaže: „Šta se gordiš, nesrećniče? Zaista ti kažem da nisi postao episkop zato što si dostojan toga čina, nego zato što ovom gradu priliči samo takav episkop. Boljeg nije zaslužio.”
Nakon datog objašnjenja, Sveti Anastasije Sinait zaključuje: „Prema tome, ako nekada vidiš nekoga nedostojnoga vladara ili episkopa, ne čudi se i ne osuđuj Božji Promisao. Znaj i veruj da smo predani takvim tiranima zbog našeg sopstvenog bezakonja i rđavih dela.”
Volja naroda
Tako je i u svemu drugome. Sabira se volja naroda. Volja čoveka i volja naroda ovaploćuju se u plodovima koji iz nje ishode.
Usled raznih okolnosti, ne pokaže se i ne može uvek da se iskaže ta volja. Ali, to ne znači da ona i dalje ne postoji i da se ne ovaploćuje u delu kakvom.
Sve što nastaje i što postoji u ovom svetu podložno je korekciji, pa i sama volja, samo ako ima volje.
#Vlast #meri #čoveka #naroda