Učeni smo da ne sudimo o knjizi po njenim koricama, ali u doba društvenih mreža, gde je izgled često „vizit karta”, ovaj savet postaje sve teže slediti. Na Instagramu, TikToku ili Fejsbuku, prvi utisak je često vizuelan, a fizička privlačnost ima snažnu moć uticaja.
Socijalna psihologija ukazuje na fenomen koji se naziva „halo efekat”, pojava gde ljudi koji se smatraju fizički privlačnim automatski bivaju doživljeni kao ljubazniji, pametniji ili uspešniji.
Fizička privlačnost je nekada obuhvatala telo i lice, ali sada ide dalje. Filteri, uređivanje fotografija, često i pomoću veštačke inteligencije, kao i pažljivo osmišljeni kadrovi stvaraju novi standard „digitalne lepote”. Pojedinac postaje brend.
Ova estetska igra, međutim, nije bez posledica – izaziva nesigurnost kod mnogih korisnika, ali i otvara prostor za novu vrstu diskriminacije, zasnovanu isključivo na izgledu.
Istraživanja pokazuju da ljudi često povezuju lepotu sa dobrotom. Drugim rečima, lepa osoba često dobija poverenje, čak i ako to nije zasluženo. Jedna studija je otkrila da su fizički privlačni kandidati na intervjuima za posao dobijali bolje ocene za „ličnost” u poređenju sa manje privlačnim konkurentima, čak i kada su im kvalifikacije bile identične.
U eri društvenih mreža, gde je sve na prodaju, od izgleda do načina života, važno je preispitati koliko treba dozvoliti privlačnosti da utiče na našu percepciju drugih ljudi. Da li će nečiji savršeno uređen feed biti i dokaz njegove ili njene dobrote? Ili je vreme da dublje razmislimo i vratimo se onom savetu iz detinjstva – da istinska vrednost dolazi iznutra.
Standardi lepote su uvek izazovni, a sada više nego ikad. Zahvaljujući fitnesu i društvenim medijima, estetika ima mnogo veću težinu, posebno među mlađim generacijama.
Društvene mreže zamagljuju realne težnje tela. Osim toga, „tajne” određenih dijeta i fotografije, mogu učiniti da tela izgledaju znatno drugačije nego što jesu u stvarnosti. Ova nezdrava kultura samo je dovela do povećanja poremećaja vezanih za telo i ishranu.
Moderna slika tela je „đavolja radionica” stvorena u umu, a samopoštovanje je, direktno ili indirektno, umanjeno društvenim standardima. Niko više ne pominje činjenicu da je način na koji vidimo sebe i našu individualnu figuru ono što zaista vredi, piše portal Distrakšn magazin.
Evolucija nije samo biološka, već i sociološka. Naše društvo od ženskog tela pravi objekat, što je uzrok većeg broja poremećaja vezanih za telo kod žena.
Način na koji Holivud prikazuje žensko telo, to čini još težim. Filmovi često biraju glumice mlađe od dobi prikazane u filmu. U poslednjih 10 godina, najbolje produkcije Holivuda prikazale su više od 40% mladih žena u „seksi odeći” i 35% u nekom obliku golotinje, dok je gotovo 61% glumica bilo mršavo.
Prikazivanje ženskih tela u medijima ne usklađuje se sa društvom u kojem živimo, ali se takav utisak stvara zbog dostupnosti, kao i tendencije mozga da se oslanja na trenutne primere, koji možda i ne odražavaju istinu. Kod dece i mladih prikazivanje u medijima može dovesti do nerealnih očekivanja od tela, a to oblikuje i naše misaone procese.
U prošlosti, marketinške kampanje i filmovi koristili su ženska tela kao način da umire muški pogled. Sada se radi o osnaživanju žena da se osećaju prijatno u svojoj koži. Žene uživaju u pokazivanju svojih tela, oblačenju i izgledu, i to rade jer im se stvarno sviđa, a ne da bi impresionirale nekog muškarca.
Slika tela je, takođe, konstruisana društveno, a ne biološki. Analiza slika tela tokom godina, pokazala je trendove koji se kreću od „punih” i „punokrvnih” do „ravnih stomaka” i „mršavih”. Društveni standardi lepote se stalno menjaju, pa umesto da se teži tim standardima, treba postaviti i ostvarivati lične želje.
Društvene grupe mogu uticati na pozitivnost slike o telu svakog pojedinca. Ključno je staviti sebe u okruženje koje deluje negujuće i pozitivno utiče na vaše samopouzdanje.
Standardi lepote i estetike bi trebalo da naglase ono što je zdravo, a ne ono što izgleda dobro. Pored toga, sliku svog tela treba posmatrati iz lične perspektive referenci i ciljeva, a ne iz rakursa društvenih očekivanja.
Ako se neko nađe u situaciji da „juri” specifičan telesni izgled, nema ničeg lošeg u tome, sve dok je to lični projekat oslobođen spoljnog pritiska. Poruka treba da glasi: prvo voli sebe, zaključuje Distrakšn magazin.
#Lepota #prvi #klik