Zašto antidepresivi mogu izazvati emocionalnu tupost i kako s tim da se izborimo

Iako dokazi sugerišu da emocionalna tupost ima veze s nivoima serotonina u mozgu, istraživači se i dalje pitaju zašto i kako se to dešava

Antidepresivi često mogu ublažiti simptome depresije i učiniti život boljim za osobe sa velikim depresivnim poremećajem (MDD). Međutim, za milione onih koji uzimaju antidepresive, ovi lekovi takođe mogu izazvati emocionalnu tupost.  Ovo „izravnjavanje” osećanja, takođe nazvano „smanjeni uticaj”, potencijalni je neželjeni efekat antidepresiva, posebno selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Prema istraživanju, oko polovine ljudi koji uzimaju antidepresive prijavljuju određeni stepen prigušenih emocija.

Za ljude sa MDD, otupljivanje emocija može biti mač sa dve oštrice. „Ovi antidepresivi mogu delovati, delimično, tako što uklanjaju deo emocionalnog bola koji depresivni ljudi osećaju, dok, nažalost, takođe brišu i deo uživanja,” kaže dr Christelle Langley, naučni saradnik na odeljenju za psihijatriju na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj.

Šta je emocionalna tupost i zašto se dešava

Ljudi koji doživljavaju emocionalnu tupost često izveštavaju da imaju otupljene emocije i da im stvari više nisu prijatne kao nekada, kažu na Univerzitetu u Kembridžu.

Lekovi, uključujući fluoksetin, paroksetin, sertralin, citalopram i escitalopram, menjaju način na koji telo obrađuje serotonin, supstancu za „dobar osećaj” u mozgu. To je hormon odgovoran za regulisanje raspoloženja i sreće. Kao rezultat, stvari koje su nekada izazivale jake reakcije sada istu osobu ne dotiču ili čak mogu da dovedu do toga da postane apatična. 

Jedan rizik od tuposti jeste da ljudi mogu prestati da uzimaju lekove.

– Te osobe mogu početi da se plaše da ne mogu da dožive radosti i zadovoljstva – kaže dr D. Bradford Reich, psihijatar zadužen za osoblje u McLean Hospital u Bostonu i viši istraživač u Harvard Medical School’s Laboratory za proučavanje razvoja odraslih.

Iako dokazi sugerišu da emocionalna tupost ima veze sa nivoima serotonina u mozgu, istraživači se i dalje pitaju zašto i kako se to dešava. Međutim, studija objavljena u januaru 2023. u Neuropsychopharmacology može pomoći da se objasni zašto SSRI otupljuju emocije. Istraživački tim ima teoriju da SSRI ometaju „učenje putem osnaživanja”. Ovo treba zamisliti kao proces sticanja znanja putem pokušaja i grešaka, ili povratnu spregu koja šalje ili pozitivnu ili negativnu poruku mozgu.

Koji su simptomi emocionalnog otupljivanja

Emocionalna tupost razlikuje se od osobe do osobe, ali neka svojstva javljaju se češće.

osećaj nesposobnosti da se smejete ili plačete
poteškoće u izražavanju naklonosti, ljubavi, straha ili ljutnje
teškoće da se podeli radost ili tuga
osećaj emocionalne udaljenosti od voljenih osoba

Seksualna disfunkcija još je jedan ključni simptom emocionalnog otupljivanja – a za neke ljude, emocionalna tupost prvo se pojavljuje u spavaćoj sobi.

– Nesumnjivo je da su smanjeno seksualno uzbuđenje i strast među najvećim problemima kod ljudi koji uzimaju SSRI, i to je posebno problematično – kaže dr Martin Paulus, naučni direktor i predsednik Laureate Institute for Brain Research i profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. Seks, naravno, može biti pokretač mnogih pozitivnih emocija.

Ljudi koji nisu unapred upozoreni na ove potencijalne neželjene efekte to mogu protumačiti kao zastrašujući gubitak identiteta.

– Kada neko ne može da postigne onoliko radosti ili kada tragične vesti nemaju uobičajen uticaj, plaše se da su izgubili empatiju i pitaju se ko su i u šta su se pretvorili –  kaže dr Reich. Takve brige mogu potencijalno pogoršati depresiju.

Koji antidepresivi mogu dovesti do emocionalnog otupljivanja

Čini se da su antidepresivi koji utiču na nivoe serotonina u telu najviše povezani sa emocionalnom tupošću. U ove lekove spadaju:

SSRI

escitalopram
paroksetin
fluoksetin
sertralin
citalopram

Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI)

duloksetin
venlafaksin
desvenlafaksin
levomilnacipran

Na koga utiče emocionalna tupost

U studiji, objavljenoj u aprilu 2022. u Annals of General Psychiatry, skoro tri četvrtine učesnika studije sa akutnom depresijom izjavilo je da doživljava emocionalnu tupost. Četvrtina onih u remisiji doživela je ozbiljno otupljenje. Otprilike 56 procenata okrivilo je depresiju za otupela osećanja, dok je 45 procenata verovalo da su za to odgovorni njihovi antidepresivi.

Ne postoji definitivan način da se predvidi podložnost otupljivanju, ali neki stručnjaci anegdotski su posmatrali trendove.

Ljudi čiji  život zavisi od doživljavanja jakih emocija mogu biti više pogođeni ako se ta osećanja priguše antidepresivima.

– Imao sam priliku da vidim kako pisci, umetnici i drugi u kreativnim oblastima o tome veoma brinu. Ali anegdotski, većina njih nauči da pristupi svojoj kreativnosti, uprkos ograničenijem emocionalnom rasponu – kaže dr Jonathan E. Alpert.

Ljudi sa najvećom potrebom za pozitivnim iskustvima – ponekad poznati i kao osobe koje traže uzbuđenja – takođe deluju kao da su osetljiviji na otupljivanje, kaže dr Paulus. On dodaje da ljude to može da natera da traže nove, ponekad nepromišljene, načine da ponovo zapale svoje uspavane emocije, kao što su vožnja daleko iznad ograničenja brzine, bavljenje opasnim sportovima ili uzimanje štetnih supstanci ili onih koje izazivaju zavisnost.

5 saveta za upravljanje emocionalnom tupošću za one koji uzimaju antidepresive

Trajanje i intenzitet otupljenja varira od osobe do osobe. „Kod nekih ljudi, izgleda da vremenom iščezava i poboljšava se, dok je kod drugih to trajni neželjeni efekat,” kaže dr Alpert.

Takođe, teško da može da se zna koliko antidepresivi doprinose emocionalnoj tuposti u poređenju sa samom depresijom. „Kako depresija raste, možemo videti da se emocionalni odgovori šire, što otežava otkrivanje šta se dešava,” kaže dr Paulus.

Na sreću, brojne strategije mogu pomoći u ublažavanju emocionalnog otupljivanja:

1. Nemojte naglo prestati sa uzimanjem antidepresiva

Ako doživljavate emocionalno otupljivanje, nemojte prestati da uzimate lekove. Ako ste uzimali antidepresiv najmanje četiri do šest nedelja, i odjednom prestanete, mogli biste da doživite simptome povlačenja:

anksioznost
vrtoglavicu ili mučninu
simptome slične gripu
glavobolje
razdražljivost
ponovno pojavljivanje simptoma depresije
osećaje slične strujnom udaru
intenzivne snove, nesanice ili umor

Ljudi bi takođe trebalo da primete da se mnogi neželjeni efekti antidepresiva javljaju kada prvi put počnu da ih uzimaju i da su samo privremeni. Mogu brzo da nestanu. Ako na kraju odlučite da želite da prestanete da uzimate antidepresiv, obavezno prvo razgovarajte o tome sa lekarom.

2. Pitajte svog lekara o smanjenju doze antidepresiva

Ako se sa neželjenim efektima kao što je emocionalna tupost borite nekoliko nedelja ili duže, obavestite svog lekara. On može da odluči i da smanji dozu antidepresiva, što bi moglo pomoći u smanjenju neželjenih efekata.

3. Razmislite o promeni antidepresiva

Ako smatrate da su neželjeni efekti vašeg antidepresiva preveliki za vas, moglo bi da pomogne da lekar propiše neki drugi. Ponekad je potrebno nekoliko pokušaja i grešaka da bi se pronašao odgovarajući antidepresiv

4. Pokušajte sa majndfulnesom

– Preporučujem pronalaženje aktivnosti koje pomažu pojedincu da zastane i apsorbuje sreću – pristup koji se zove mindfulness (svesnost) – kako bi proširio emocionalni spektar – kaže dr Alpert. On preporučuje aktivnosti kao što su šetnja prirodom, poseta umetničkoj galeriji, slušanje muzike, čitanje zanimljive knjige ili bavljenje omiljenim hobijem kako biste postepeno ponovo uveli koncept radosti u svoj život.

Svesnost je praksa fokusiranja na sadašnje misli i osećanja, a ne na one prošle ili buduće. Ima nekoliko prednosti za depresiju zasnovane na istraživanjima, uključujući i učenje da ne osuđujete svoje misli i osećanja i da bolje upravljate samokritičnim mislima. Ovo može biti od pomoći ako emocionalna tupost utiče na to kako se osećate prema sebi.

5. Odvojite vreme za vežbanje većinu dana u nedelji

Dr Paulus iznad svega podržava isceliteljsku moć fizičke aktivnosti.

– Dokazi su jasni, ogromni i bezbrojni da je najbolji, najsnažniji antidepresiv vežbanje – kaže on. Vežbanje najmanje 30 minuta dnevno, tri do pet dana u nedelji, može pomoći da simptomi depresije i anksioznosti budu mnogo bolji.

Pored smanjenja simptoma depresije, vežbanje takođe može pomoći u ublažavanju neželjenih efekata antidepresiva, navodi se u istraživanju.

InfoPuls-podeljeno sa ⮕ IZVOR

#Zašto #antidepresivi #mogu #izazvati #emocionalnu #tupost #kako #tim #izborimo