Koža, nekada smatrana uglavnom pasivnom barijerom, može da proizvodi sopstvena antitela za borbu protiv infekcija, navodi se u paru istraživanja objavljena u časopisu Nature. Ova otkrića bi mogla da omoguće razvoj vakcina bez igle, koje se mogu nanositi na kožu.
Iako su naučnici ranije videli imune odgovore na koži tokom infekcija, nalaz sličnih reakcija na zdravoj koži je iznenađenje, kaže Daniel Kaplan, dermatolog i imunolog na Univerzitetu u Pitsburgu u Pensilvaniji, a prenosi Nature.
– Ideja o poluautonomnom imunosistemu u perifernom tkivu je veoma uzbudljiva – rekao je on.
Dvostruka uloga
Imunosistem mora da se bori protiv štetnih patogena, a da pritom ne napada korisne mikroorganizme koji naseljavaju telo. Ranija istraživanja su pokazala da kožu odraslih miševa koji su odgajani bez mikroba može da kolonizuje Staphylococcus epidermidis, uobičajena i bezopasna bakterija koja se nalazi na ljudskoj koži. Ova dugotrajna kolonizacija izazvala je proizvodnju specifičnih imuno ćelija, nazvanih T ćelije, koje su pomogle u jačanju lokalnog imuniteta.
– Sledeće, a možda i glavno poglavlje u ovoj sagi je da je odgovor na ovog sveprisutnog kolonistu kože mnogo snažniji nego što smo mislili – rekao je Majkl Fišbah, mikrobiolog na Univerzitetu Stanfordu u Kaliforniji, koji je koautor oba istraživanja.
The skin’s ‘surprise’ power: it has its very own immune system(image or embed)— Sciences (@sciences.skyfleet.blue) December 13, 2024 at 4:38 PM
– Kada imuni sistem vidi prijateljsku bakteriju, pomislili biste da će samo dati prijateljski talas i otići u drugom pravcu, ali to uopšte nije ono što se dešava – dodao je.
U eksperimentima sa miševima, Fišbah i njegove kolege otkrili su da S. epidermidis izaziva aktivaciju B ćelija, imuno ćelija neophodnih za proizvodnju antitela. Koža je zatim proizvela antitela protiv S. epidermidis; ona su trajala najmanje 200 dana i mogla su se formirati bez prethodnog izlaganja drugim mikroorganizmima.
Koža je bila u stanju da generiše ovaj imuni odgovor čak i kada su limfni čvorovi – imunska čvorišta koja pomažu u aktiviranju imunih ćelija – bili onemogućeni. Prisustvo S. epidermidis takođe je izazvalo formiranje specijalizovanih imunskih struktura u koži koje privlače T i B ćelije, pojačavajući proizvodnju antitela.
Imunološko pamćenje
Vakcine deluju tako što uče imunosistem – koji uključuje T i B ćelije, zajedno sa antitelima – da prepoznaje i pamti patogen, tako da telo može brzo da reaguje ako bude ponovo izloženo.
Oslanjajući se na ovu ideju, Fišbah i njegov tim su istražili da li bi mogli da preusmere imuni odgovor izazvan bezazlenim S. epidermidis da cilja patogene, kako bi razvili novi tip vakcine.
U drugom istraživanju, istraživači su pokazali da S. epidermidis izaziva imuni odgovor sličan onom koji se viđa kod konvencionalnih vakcina.
Modifikovanjem S. epidermidis da na svojoj površini prikaže strane proteine – kao što je deo tetanusa toksina – istraživači su bili u stanju da izazovu imune odgovore u krvotoku miševa i na sluzokoži kao što je sluznica nosa. Ovi odgovori su zaštitili životinje kada im je data smrtonosna doza toksina.
Vakcine za sluzokožu
Fišbahov rad je deo rastućeg interesovanja za razvoj vakcina koje izazivaju antitela na sluzokoži. Ova vrsta zaštite bi mogla da pomogne u zaustavljanju respiratornih ili drugih infekcija pre nego što počnu i smanji širenje bolesti.
Još jedna prednost u odnosu na konvencionalne vakcine je ta što bi inženjerski S. epidermidis mogao da se doda u kremu i jednostavno nanese na kožu. Takva vakcina, kaže Fišbah, bi bila jeftina za proizvodnju i laka za distribuciju. Štaviše, ne bi je morali da primenjuju zdravstveni radnici, što bi je učinilo posebno korisnom u nedovoljno snabdevenim regionima sveta.
Ideja korišćenja imunog odgovora od S. epidermidis u koži za razvoj terapija „je zaista tamo negde“, naveo je Tomas Kuper, kožni imunolog na Harvard Medical School u Bostonu, Masačusets.
– Ovo je super-kreativna primena ovih otkrića – rekao je on.
Ali Kuper dodaje da još uvek nije jasno da li je odgovor kože na S. epidermidis jednako jak kod ljudi kao kod miševa. Fišbah napominje da rani podaci ukazuju na to da zdravi ljudi imaju visok nivo antitela protiv S. epidermidis. Ali pre nego što se ovaj pristup može koristiti kod ljudi, prvo mora da se dokaže da je siguran i efikasan kod nehumanih primata i kod ljudi, poštujući uobičajeni proces razvoja lekova, kaže on.
– Ako će se ovo primenjivati u stvarnom svetu, moramo da pokažemo da to funkcioniše – naglasio je on.
(Telegraf Nauka/Nature)
#Iznenađujuća #moć #kože #Naučnici #otkrili #ima #sopstveni #imunosistem