Prednovogodišnja razdragana, svečana atmosfera u dekoru ukrašenih izloga i ulica, jelke koja svetluca u kancelariji ili lobiju firme ne prija svima. Za neke ljude praznici su često najtužniji dani, produžena „noćna mora”. Sebi okrenuti ljudi, oni koji žive sami ili koji se oporavljaju od nekog ličnog gubitka, pa na kraju i pesimističke osobe ne vole praznike, ali to teško priznaju javno. Mnogi se pretvaraju da su veseli i da se raduju praznicima.
I kada prođu dani udarnog slavlja, sledi januar, s mrakom koji pada već u kasno poslepodne. Odavno se u nauci i običnom govoru ustalio termin sezonskog afektivnog poremećaja koji se dovodi u vezu s manjom količinom dnevnog svetla tokom zime i kraćeg boravka na otvorenom.
Vežbajte izražavanje zahvalnosti
Novogodišnji praznici su specifični i po tome što su tada ljudi vrlo često suočeni sa samim sobom i svode bilans godine koja je prošla. Ali od toga koliko ćemo biti zadovoljni kada „zavirimo u sebe”, kada proanaliziramo šta smo uradili i kakvi smo bili, u velikoj meri zavisi da li ćemo praznike provesti tužni ili radosni. Neki će biti zadovoljni, a neki će se zaklinjati da će okrenuti „novi list” i ubuduće sve raditi drugačije, bolje, pametnije… Psiholozi podsećaju i da čak i ako većina ljudi nije mnogo srećna zbog trenutnih životnih okolnosti, praznici treba da budu makar kratak predah između problema, prilika da se vrate radostima života i druženju s prijateljima.
U poslednjem broju časopisa „Psihologija danas”, psiholog Levelin van Zil, s Univerziteta u Ajndhovenu, u autorskom članku navodi nekoliko tehnika, tvrdi naučno zasnovanih, koje mogu pomoći da se pronađe više svetla u decembarskom mraku i izađe na kraj s lošim prazničnim raspoloženjem.
Prvi predlog je da vežbate izražavanje zahvalnosti, da svakoga dana sebi zapišete tri stvari na kojima ste zahvalni što su se desile. Zatim da meditirate, da se potrudite da svakoga dana uradite nešto za druge, budete ljubazni. Bilo da ustupite svoje mesto u redu nekome iza vas, da nekom iz svoje blizine date iskreni kompliment ili nekim gestom pomognete starijoj osobi. Studije pokazuju da pomaganje drugima poboljšava raspoloženje, podiže samopoštovanje.
Sledeće što predlaže jeste da se prisetite stvari koje su vam u mladosti pričinjavale zadovoljstvo i da baš to radite: pogledate stari omiljeni film, pripremite poslasticu koja vam je uvek tokom praznika prijala i mnogo značila, da se prisetite hobija koji ste nekada voleli.
Savet je i da se tokom prazničnih dana držite rutine, ali to nikako ne znači da radite zaostali posao, sada kada imate više vremena tokom prazničnih dana. Ili da beskonačno vreme provodite na društvenim mrežama. Ograničite upotrebu društvenih mreža, jer kada ste u „minus fazi”, poređenje s drugima može samo pogoršati raspoloženje. Pridržavanje rutine znači da nastavite da vežbate ili šetate, trčite, da dovoljno spavate, ne gutate obilje hrane, samo zato što je ima, već nastavite sa zdravom ishranom.
U redu je ne biti u redu
Zatim, ne kinjite i ne okrivljujte sebe za neke životne neuspehe. Ako uhvatite negativne misli koje sami sebi projektujete i namećete, pokušajte da iskoračite iz tog misaonog procesa. Ali, zapamtite i da je u redu ne biti u redu.
Savet je i da tokom prazničnih dana provedete vreme s prijateljima i porodicom, čak i ako ih smatrate napornim i ako mislite da će vas koštati i energije i vremena. Tehnologiju koristite u svoju korist, za video-poziv ili za onlajn igricu, ako vam to prija.
Poslednji savet psihologa je da ako praznični bluz potraje, ne oklevajte da potražite stručnu pomoć.
#Tužni #najluđoj #noći