Srbija je tog januara 2003. godine ostala nema. Tek što su se okončala božićna slavlja, usledila je neverovatna vest o teškom zločinu.
Tog četvrtka, devetog dana januara, u 19.20 zazvonio je telefon u dežurnoj službi beogradske policije.
– Deca su tokom igre pala sa stola! Ne pomeraju se – saopštio je ženski glas dežurnom i dao adresu.
Patrola policije je odmah došla u stan u Jurija Gagarina broj 211 u Novom Beogradu. Dočekala ih je S. S. (39), ispostaviće se ubrzo majka dece koja su “pala sa stola”. Toj deci, njenim blizancima dečaku i devojčici, nije bilo pomoći. Trogodišnjaci nisu davali znake života. Bili su mrtvi.
Na deci hematomi, modrice…
Lekarskoj ekipi koja je pristigla posle policije nije dugo trebalo da shvate da nešto u priči majke ne stoji. A, i čudno se ponašala. Na telima dece uočeno je nekoliko hematoma i modrica, a vidljivi su i tragovi oko vrata, zbog čega se pretpostavlja da je majka najpre pretukla, a zatim zadavila blizance. Tako je i uhapšena S. S. Znači, ništa od prijavljene nesreće, već je u pitanju klasičan zločin.
Beogradska policija je kasnije saopštila da majka blizanaca kobnog popodneva popila pet miligrama “bensedina”, pa je počela da davi dečaka i devojčicu, i tako ih ubila. Majka je sudiji ispričala i da je uz lekove popila i pola litre rakije.
U vreme zločina u stanu nije bio Lj. S. (46), otac blizanaca, inače profesor fizičkog vaspitanja u novobeogradskoj osnovnoj školi. Prethodno je decu doveo iz vrtića, a zatim oko 16 sati otišao na posao, pa na trening, pošto se bavio atletikom.
Majka nije bila majka
Svedoci su kasnije objašnjavali da se S. S. nikad prema deci nije ponašala kao majka. Tukla ih je, bacala na pod. Nikad o njima nije vodila računa.
– Sanja i Ljuba su se venčali dan pred početak rata 1999. godine. On predaje fizičko vaspitanje u osnovnoj školi, veliki je sportista, maratonac, i tu smo se upoznali i sprijateljili. Ima veliki broj osvojenih nagrada na sportskim takmičenjima. Sanja je završila Filozofski fakultet u Beogradu, ali je bila psihički nestabilna. Često je napuštala muža i decu i odlazila kod roditelja pod Avalom. Znala je da ne dolazi po nekoliko meseci, pa da se vrati, bude tu nekoliko sati i ponovo ode – pričali su njihovi kumovi.
Poslednji put je otišla pre mesec i po i vratila se nekoliko dana pre ubistva. Na dan zločina, porodica je skoro ceo dan bila zajedno dok Lj. S. nije otišao da održi trening košarkaške sekcije u školi.
Napadi, odbrana, šizofrenija
Uz optuženu je jedino stala majka i optužila zeta za tragediju, tvrdeći da su njena ćerka i unuci žrtve njegovog manijakalnog ponašanja. O tome mogu da posvedoče i komšije, rekla je ona, ali ne smeju zbog straha.
– Trebalo je njega lečiti, a ne nju. On je uništio Sanju, tukao je po glavi, o čemu postoji dokumentacija. Stalno je vikao i urlao, kada bi se vratio sa posla i govorio da će ih pobiti, jer je stan njegov – navela je majka optužene i dodala da je njena ćerka obolela kada su blizanci napunili godinu dana.
Bolesna i za presudu
U obrazloženju presude sudija tadašnjeg Okružnog suda je rekao da optužena nije mogla da prisustvuje pretresu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
Suprug okrivljene odbacio je taštine optužbe da je psihički i fizički zlostavljao ženu i decu. Naveo je da je žena bila pod jakim uticajem majke, koja ju je ucenjivala i branila da živi sa njim. Tvrdi i da je njegova supruga po rođenju dece htela da ih ostavi u domu za nezbrinutu decu u večanskoj, ali da je to sprečio.
Na kraju, beogradski tadašnji Okružni sud izrekao je 5. maja 2003. meru obaveznog psihijatrijskog lečenja u zatvorenoj ustanovi majci ubici. Sud je utvrdio da je u neuračunljivom stanju ubila decu i da boluje od šizofrenije.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Košmarno #sećanje #brutalno #ubistvo #blizanaca