HUMANI Boris Gujaničić (25), iz Smedereva, ima samo jedno plućno krilo i od drugog tek režanj, ali ga to ne sprečava da trči duge deonice, da trči da bi pomogao drugima. Ovog meseca trči humanitarni izazov za desetogodišnju Magdalenu Vlaški i sprema se za rutu od 500 kilometara do Ostroga, u maju.
Foto: privatna arhiva
– Kao malog, lekari su me lečili od astme – priča Boris za “Novosti”. – Verovalo se da sam izlečen, ali se ispostavilo da sam dobio ehinokoknu cistu preko pseće dlake. Rasla je punih 14 godina. Na kraju je narasla do veličine rukometne lopte i, budući da sam igrao fudbal i naprezao se – pukla je.
Foto: privatna arhiva
Cista je otkrivena pre deceniju. Tokom operacije videlo se da je dve trećine jednog plućnog krila bukvalno istrulilo i lekari su morali da ga odstrane. Boris od tada diše sa 70-75 odsto kapaciteta, zavisno od vremenskih uslova. To mu, međutim, ne smeta da trči.
Foto Privatna arhiva Boris Gujaničić (lavo) na Ostroškom polumaratonu
– Imam manjih problema sa disanjem dok se ne zagrejem. Posle toga sve bude u redu. Počeo sam da trčim pre dve godine, jer sam se mnogo ugojio kad sam prestao da treniram fudbal. Šest nedelja sam se spremao za polumaraton (21 kilometar) u Kragujevcu i uspeo da ga istrčim za sat i 59 minuta. Posle toga video sam da mi ovaj sport leži, nastavio sam da trčim i sa svakom trkom sve sam bolji – priča Boris.
Fondacija Humanost bez granica Magdalena Vlaški
Iza sebe ima nešto više od 30 takmičenja, a samo u januaru je istrčao više od 300 kilometara u okviru humanitarnog izazova “Vidi ko te juri”, o kom su “Novosti” već pisale. Dvesto ljudi trči ovog meseca, a kilometražu pređenu na treninzima prodaju u humanitarne svrhe za malu Magdalenu. Ona ima tumor na mozgu i potrebna joj je operacija u inostranstvu. Jedan pređeni kilometar košta 10 dinara, a otkupljuju ih firme i pojedinci.
Foto Privatna arhiva Sa trenerom Stefanom Draškovićem (levo)
– Naravno da redovno idem na kontrole, lekari stalno prate moje stanje, imam dva trenera, radim test opterećenja u Košutnjaku. Trčim svakog dana, bez pauze, nekada i po dva puta dnevno, plus odlazak u teretanu tri puta nedeljno. Postio sam ceo post i očistio telo, tako da mi se noge ne pune mlečnim kiselinama. Kad osetim da su teške ili zatežu, tog dana samo lagano rastrčim. Otkad se spremam za 500 kilometara trčanja do Ostroga, svake nedelje povećavam kilometražu. Prošle sam trčao 110 km, ove ću 130 – objašnjava Boris.
SPREMA SE ZA FAKULTET
PO profesiji Boris Gujančić je hemijski tehničar za zaštitu životne sredine. Trenutno ne radi jer se sprema za veliki trkački poduhvat, a posle toga, kako kaže, planira da upiše Fakultet za fizičku kulturu.
Na put ka Ostrogu krenuće u trkačkim patikama 1. maja. Cilj mu je da stigne za Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja. Planira dnevno da prelazi od 40 do 50 kilometara, a pratiće ga treneri i neko od prijatelja autom. I ova trka biće humanitarna. Boris će prodati pređene kilometre, a novac ide bolesnoj deci iz njegovog rodnog Smedereva: Matiji Zotoviću i Anđeli Petrović.
Matija ima tri godine i 11 anomalija, među kojima su problemi sa plućima, srcem, jetrom, mozgom… Do sada je imao osam operacija. Anđela Petrović ima 12 godina i boluje od retke bolesti izazvane mutacijom CDKL5 gena.
BONUS VIDEO:
DOKTORSKI MELEM OD MUZIKE: Dejan i Radmilo oživeli stihove Dobriše Cesarića
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
#Boris #Gujaničić #Smedereva #trči #duge #deonice #prodaje #kilometre #pomogao #bolesnoj #deci