Pavle Bulatović ubijen je 7. februara 2000. godine, a detalji oko ovog atentata i dalje nisu rasvetljeni
Na današnji dan pre 24 godine, ubijen je ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije Pavle Bulatović, a do dan danas nisu rasvetljene okolnosti oko ovog atentata. Nikada nije otkriveno ko je počinilac, a što je možda i važnije nalogodavac ubistva jugoslovenskog ministra odbrane.
Pavle Bulatović ubijen je 7. februara 2000. godine u predvečernjim satima, u restoranu Fudbalskog kluba Rad, dok je sedeo sa direktorom “Ju garant banke” Vukom Obradovićem i upravnikom restorana Mirkom Kneževićem.
Kako je kasnije otkriveno istragom, atentator se prišunjao preko neosvetljenog terena FK Rad, prišao zadnjoj strani restorana i kroz zatvoren prozor ispalio nekoliko rafala iz automatskog oružja, najverovatnije neke verzije “kalašnjikova”.
Tri hica su tadašnjeg ministra odbrane pogodili u srce, a u pucnjavi je ranjen i Knežević, dok je Obradovića povredilo polomljeno staklo. Takođe, istragom je utvrđeno da je atentator imao dva pomoćnika, odnosno saučesnika.
Istraga i optužbe
Iako je ovaj period obeležen nizom učestalih političkih i drugih ubistava, vest o atentatu na ministra odbrane potresla je građane SRJ, budući da je Bulatović važio za u narodu omiljenog, poštenog, stručnog, hrabrog i nesebičnog čoveka.
Tako su neposredno nakon ubistva, Savezna vlada i tada vladajuća Socijalistička partija Srbije saglasile da je atentat na Bulatovića teroristički čin naručen iz inostranstva. Ovakva ocena i ne treba da čudi jer su tokom tih godina zapadne države, pod vođstvom SAD, već uveliko i gotovo otvoreno radile na svrgavanju Slobodana Miloševića, pritom ne birajući sredstva.
Ipak, narativ o umešanosti stranih sila i službi nestao je nakon što je anketni odbor Skupštine SRJ za ispitivanje ubistva, kojim je predsedavao predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj sačinio obiman izveštaj o ubistvu Bulatovića.
U zaključku izveštaja navodi se da je ministar odbrane likvidiran jer je “pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme”. Lider radikala je tada saopštio da je odbor došao do podataka da je osumnjičeni za izvršenje atentata Ivan Delić iz Budve, a ova informacija je ubrzo demantovana.
Nedugo nakon objavljivanja izveštaja anketnog odbora, Savezna skupština je odbacila dokument uz obrazloženje da su prekoračena ovlašćenja u radu odbora i da je to telo preuzelo ulogu pravosudnih organa. Najinteresantnije od svega je što u sačinjenom izveštaju nije bilo ni traga od stranih službi i terorizma.
Šta o ubistvu Pavla Bulatovića kaže Tim Maršal?
Uprkos tome što je anketni odbor bio uveren da iza atentata ne stoje strane službe, ili da iste bar nisu umešane u čitav događaj, postoje ozbiljne indicije da je ubistvo tadašnjeg ministra odbrane samo jedan deo slagalice u procesu svrgavanja Slobodana Miloševića, kojim su rukovodile SAD.
Poznato je da je Pavle Bulatović, iako iz Crne Gore, bio lojalan predsedniku SRJ i predsedniku Savezne vlade Momiru Bulatoviću, kao i da se zalagao za očuvanje državne zajednice nasuprot težnjama Mila Đukanovića i DPS-a.
Samo zbog ovoga, Pavle Bulatović sigurno nije bio po volji opoziciji i njihovim nalogodavcima iz SAD, a interesantno je i šta je o ubistvu ministra čuveni britanski novinar Tim Maršal zabeležio u svojoj knjizi – “Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji”.
Naime, u delu knjige koji se bavi političkim ubistvima u tadašnjoj SRJ, britanski novinar navodi da mu je jedan “jugoslovenski industrijalac koji ima kontakte sa britanskom i jugoslovenskom obaveštajnom službom” između ostalog oktrio:
“Bizarni niz političkih ubistava bio je važan argument u ubeđivanju ljudi da su promene neophodne. Odvođeni su i ljudi sa haške liste. Plaćenici koji su dobijali po 50.000 maraka sprovodili su te operacije koje su organizovale snage NATO u Bosni i Hercegovini”.
“Što se ubistava tiče, naša vlada je tvrdila da je za njih odgovorna CIA. Ja još uvek ne znam ko je to radio, ali nije bilo pametno što je vlada tako govorila jer su mnogi ljudi počeli da misle: ‘Lepo, ako Amerikanci mogu da srede ministra odbrane, šta tek mogu meni da urade'”.
Iako Maršalov “industrijalac” nije bio siguran da li je baš CIA organizovala ubistva, u gorepomenutom odbačenom izveštaju, uprkos tome što se strane službe ne pominju, stoji da je osumnjičeni ubio ministra odbrane “po narudžbi, profesionalno i uz veliko novčanu nadoknadu”.
Dakle iako je nakon 24 godine gotovo sve vezano za ovaj zločin i dalje pod velom tajne, postoji velika verovatnoća da iza ubistva jugoslovenskog ministra odbrane ipak stoji neko ozbiljniji, možda baš “NATO snage” koje su bile i više nego sposobne da izdvoje “velike novčane nadoknade”.
#Misterija #ubistva #ministra #odbrane #Pavla #Bulatovića #Balkan