Danas se veoma često koristi pojam „nasilje” u veoma različitim značenjima, tako da je pojam postao preterano obuhvatan i zato nejasan i zbunjujući.
Reč „nasilje” dolazi od „na silu”, ali treba znati da nije svaka primena sile isto što i nasilje. U pravnoj teoriji pod nasiljem se podrazumeva nelegitimna primena sile. To znači da je svaka nezakonita, nemoralna, štetna, nerazumna primena sile – nasilje. To isto tako znači da postoje situacije u kojima je primena sile legitimna i zato nije nasilje. Na primer, kada se neko fizičkom silom suprotstavlja fizičkom napadu (samoodbrana ili nužna odbrana) ili kada fizičkom silom brani neku osobu od nasilja.
Zastrašivanje silom
Svako ljudsko biće ima pravo da se silom odbrani od nasilja. Nasilje počinje prvim udarcem, a samoodbrana uzvraćenim udarcem. U ovakvoj situaciji je jasno da napadač vrši nasilje, a da žrtva vrši samoodbranu. Međutim, u školama, prema nekim izveštajima, za nasilnika se proglašava i učenik koji se branio od fizičkog nasilja. To je kao da u slučaju silovanja izjednačite i podjednako osuđujete napad silovatelja i žrtve koja se brani fizičkom silom.
Da bi nešto bilo proglašeno za silovanje nije potrebno da postoji stvarna primena sile, dovoljno je da postoji zastrašujuća pretnja njene primene. Na primer: Ako ne skineš gaće, iskopaću ti oba oka. Naravno da je i u tom slučaju seksualni čin koji usledi pravo silovanje. Zbog toga u nasilje, to jest fizičko nasilje, ne ubrajamo samo vršenje fizičke sile, nego i zastrašivanje njenom primenom.
Kako ne postoji psihička sila, onda je pojam „psihičko nasilje” veoma nategnut. On se uglavnom odnosi na razne oblike maltretiranja: pretnje, omalovažavanje, ponižavanje, ismevanje, zastrašivanje, ucenjivanje, proklinjanje, itd. Svi ovi oblici maltretiranja mogu biti izgovoreni direktno i otvoreno, ali mogu biti i na implicitnom nivou komunikacije, prikriveni, odeveni u različite ironije, cinizme i sarkazme.
Ako bismo „psihičko nasilje” definisali kao oblik ponašanja, onda bi svako od nas mogao da zaključi da je bar jednom dnevno, u javnosti, saobraćaju, poslu ili u krugu porodice bio žrtva nečijeg „psihičkog nasilja”. Međutim, i takva definicija je mnogo bolja od one koja „psihičko nasilje” ne definiše kao objektivno ponašanje druge osobe, nego kao subjektivni doživljaj „žrtve”. U ovoj drugoj definiciji nad vama vrši „psihičko nasilje” svako ko vas maltretira i sve ono što vas uznemirava, ruši vaš spokoj i duševni mir. U ovom slučaju nije važno šta je drugi uradio, nego je važno samo kako se osećate, što je u skladu s ideologijom postistine.
Svako maltretiranje je zapravo komunikacija koja se odvija u datom komunikacijskom polju. Za identifikaciju „psihičkog nasilja” ključno je da li osoba koja je predmet maltretiranja može ili ne može da napusti dato komunikacijsko polje ili takav odnos.
Ukoliko osoba iz nekog objektivnog razloga ne može da napusti takvo polje ili odnos, onda je zaista reč o psihičkom nasilju. To se prvenstveno odnosi na decu, to jest osobe do 18. godine, invalide, bolesnike, veoma stare osobe i slično. Ali ako je osoba funkcionalno odrasla, što znači da može da napusti takav odnos, a to ne čini, onda ona ima svoj deo odgovornosti, jer umesto da izabere da napusti odnos u kojem je maltretirana, ona bira da ostane u datom odnosu i da trpi maltretiranje.
Izuzetak su one situacije u kojima funkcionalno odrasla osoba ne može da izađe iz komunikacijskog polja, bilo zbog toga što je druga osoba prati, uhodi i proganja, bilo zbog toga što joj oduzima slobodu kretanja, bilo da je zastrašuje ubistvom ili oduzimanjem dece. I to su situacije u kojima žrtve treba zaštititi.
Konflikti u braku
Kako država uređuje odnose u javnoj sferi društvenog života, ona propisuje da svaki zaposleni ima pravo na dostojanstvo i da ne sme biti žrtva šikaniranja, ali porodični odnosi su privatna sfera i država ne bi trebalo da se mnogo meša u tu vrstu odnosa, jer bi narušila privatnost i slobodu pojedinaca i postala bi totalitarna država.
Zašto, na primer, supružnici maltretiraju i trpe maltretiranje? Zato što žele ili se nadaju da će se onaj drugi promeniti i postati onakav kako misle da treba da bude. Ako je u korenu maltretiranja duboki konflikt, najbolje rešenje ili da idu na bračnu terapiju i reše konflikt ili da se prijateljski razvedu, ukoliko je rešenje konflikta nemoguće.
#FORMULE #ŽIVLjENjA #Psihičko #nasilje