Borbe koje su u Sudanu izbile 15. aprila prošle godine unesrećile su milione ljudi koji su morali da pobegnu iz svojih domova, nesigurni gde će završiti, ali odlučni da sačuvaju živu glavu i živote svoje dece.
Put do provincije Kasala na istoku zemlje veoma je težak za prolaz, ali ga mnogi unesrećeni ljudi svakodnevno prelaze. Tokom godina on se slabo održavao, a naročito je zapušten u vreme rata.
Rovovi presecaju asfalt od jednog dela planinske pustinje do drugog, dok terenci nestaju u njima i i izlaze pojavljuju se na sledećem uzvišenju. Čak i za zdravog putnika ovakvo putovanje ne nelagodno, dok za bolesne, povređene i invalide može biti i smrtonosno.
Nepristupačni put prešlo je nekoliko hiljada civila sa invaliditetom i dece bez roditelja u potrazi za prividom bezbednosti u istočnoj sudanskoj državi.
Jedno siroče umrlo je na putu, a drugo je ubrzo po dolasku, nakon što njihova mala bolesna tela nisu izdržala 24 sata puta.
Profimedia
Mnogo više dece umrlo u opkoljenim gradovima iz kojih su ovi mališanu u poslednjem trenutku pobegli.
Sukob koji je potpuno destabilizovao zemlju
Kada je u glavnom gradu Sudana Kartumu izbio rat između Sudanskih oružanih snaga (SAF) i Paravojnih snaga za brzu podršku (RSF), građani su mislili da će trajati nekoliko dana.
Grad se ispraznio nakon što su se nedelje pretvorile u mesece, a civili su, osim zbog borbi, počeli da umiru od nedostatka hrane i vode.
U dobro poznatom sirotištu Al Majkoma u Kartumu 69 dece umrlo od bolesti koje su posledica ratnih uslova.
Kao i skoro pola miliona drugih, siročad je na kraju evakuisana skoro četiri sata u Vad Madani u udruženoj akciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC), UNICEF-a i vlade.
Drugi po veličini grad u zemlji postao je rastući humanitarni centar i centar za lečenje bolesnih, starijih i invalida.
AP Photo
Ali 18. decembra RSF je upao u Vad Madani i svedočenja o teroru, pljački i ubistvima odjeknula su iz nekada sigurnog utočišta.
Stotine siročadi, odraslih i dece sa smetnjama u razvoju nisu imale drugog izbora nego da krenu na put do Kasale.
Novo “sigurno utočište”
Siročad Al Majkoma sada je smeštena u osnovnu školi u podnožju Kasaline planine Totil.
Učionica u prizemlju miriše na ustajalu mokraću i bolest dok se bebe i mala mršava deca valjaju oko slamnatih prostirki po tvrdom podu, piše britanski Skaj njuz.
– Petoro njih je umrlo tokom evakuacije. Jedan je preminuo na putu, a jedan po dolasku. Obojici je bila potrebna operacija i proglašeni su mrtvima u bolnici – kaže doktor Abir Abdulah Zakarija, medicinski staratelj u sirotištu.
– Još troje ih je umrlo u sirotištu od tada. Oni su bolovali od cerebralne paralize i dobili su trovanje krvi od čireva – dodao je.
Profimedia
Osim nekoliko tankih doniranih dušeka, mala deca, čak ni ona najbolesnija, nemaju krevete.
Izvan učionica veliki broj dece je sklonjen u Al Hasahisi, grad u blizini Vad Madanija, gde spava u šatorima na tvrdoj zemlji.
Odložena i haotična evakuacija bila je izvor velikih kontroverzi.
Kada su okalni volonteri spasili prvu grupu, ona je zadržana na državnoj granici Kasale još 24 sata.
Uprkos uslovima života, ova deca se igraju glasno i radosno i zahvalna što su naizgled bezbedna, ali širom grada, u prihvatilištu za raseljene osobe sa invaliditetom, postoji čežnja za domom.
“Deca se muče u svakom pogledu”
Izbegli roditelji koju su morali da napuste domove kažu da su svoje kuće izgradili prema potrebama sopstvene dece, a sada su zbijeni u učionicama sa strancima.
Profimedia
– Ne možete ni da zamislite da imate dete sa teškim autizmom i da živite u skloništu za raseljena lica i nemate osnovne potrepštine. Ne mogu samo da jedu bilo šta ili da ostanu u bilo kojoj prostoriji. Muče se u svakom pogledu – kaže Nemat Hasabu Ali.
Pobegla je iz svoje kuće u Bahriju, u Kartumu, sa svoja dva sina. Obojici je dijagnostikovan teški autizam i zvuk vazdušnih napada i granatiranja za njih je bio noćna mora.
Njihova majka je oklevala da se odmah evakuiše jer je brinula da će malo ko prihvatiti i smestiti njenu decu. Na kraju, kad su ostali bez hrane, morali su da odu.
Leševi su zasuli zemlju oko njihove kuće dok su bežali, kaže ona. Njen mlađi sin, Motaz, i dalje opsesivno crta leševe koje je video tog dana.
U Vad Madani, gde su tražili sigurnost nedeljama pre napredovanja RSF-a, a sada ovde u Kasali, njena deca i dalje pate u prepunom skloništu koje je daleko od njihovog namenski izgrađenog doma.
– Samo se nadamo da će se rat završiti i da ćemo moći da se vratimo svojoj kući – rekla je Nemat suznih očiju.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Tragedija #dece #Sudanu