Od kraja maja prošle godine i upada kosovskih specijalaca u zgrade opština na severu Kosova i Metohije, i nereda koji su usledili naročito u Leposaviću i Zvečanu, kao i posle tragičnih događaja 24. septembra u selu Banjska, međunarodne snage na Kosmetu, naročito na severu srpske pokrajine povećane su, prema različitim izvorima, za oko hiljadu vojnika.
Tako je početkom oktobra prošle godine na Kosovo i Mtohiju stigao novi kontigent od 200 britanskih vojnika, a iz NATO-a tada je saopšteno da je to “razborit korak da se osigura da KFOR ima snage koje su mu potrebne da ispuni svoj mandat”. Tada je precizirano da su u pitanju britanski vojnici iz sastava Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa i da se oni pridružuju kontigentu od 400 britanskih vojnika koji su već na Kosmetu.
“Do raspoređivanja dolazi nakon nasilnog napada na Kosovsku policiju 24. septembra i povećanja tenzija u regionu”, saopšteno je tada iz NATO-a.
“Očekuje se da će Bugarska poslati kontingent od 100 vojnika na Kosovo u okviru misije NATO-a na ‘Kosovu’, KFOR”, javio je danas “Albanian post”. Novi bugarski kontigent sastavljen od pripadnika 2. tundžanske mehanizovane brigade biće na ‘Kosovu’ raspoređen narednih nedelja.
Krajem prošle godine, prema NATO izvorima, u sastavu KFOR-a na Kosmetu bilo je oko 4.500 vojnika. Od toga, 780 iz Turske, čiji je general u međuvremenu postao komandant KFOR-a na KiM, a 679 iz SAD. To je za oko 800 vojnika više nego, recimo, početkom 2022. godine kada je na KiM bilo oko 3.700 NATO vojnika.
Sredinom oktobra 2023, na KiM je stiglo i još 130 vojnika iz Rumunije, u decembru 33 vojnika iz SAD, iz sastava Nacionalne garde Ajove, a u januaru još 20 vojnika ove vojne formacije. Sedmog decembra prošle godine na Kosmetu je stacioniran i dodatni bataljon italijanske vojske koji je raspoređen u operativne rezervne snage.
Od kraja februara ove godine na Kosovu i Metohiji je i novi kontigent turskih vojnika koji je zamena za italijansku jedinicu koja je već na Kosmetu u sastavu snaga KFOR-a. Za maj je najavljen novi kontigent nemačkih snaga iz sastava Bundesvera od oko 150 vojnika. Nemačka na KiM trenutno ima 70 vojnika.
Povećanje broja vojnika najavili su u međuvremenu i Severna Makedonija, Slovenija, Švajcarska.
Zapadni saveznici Kosova, kroz izjave čelnika NATO-a i KFOR-a, povećanje snaga u južnoj srpskoj pokrajini pravdaju potrebom da “obezbede spremnost kako bi ispunili mandat UN” koji im je poveren, odnosno “kako bi obezbedili slobodu kretanja i bezbednost za sve zajednice na ‘Kosovu'”. Istovremeno, sa KiM gotovo svakodnevno stižu vesti o novim napadima na imovinu i živote Srba, posebno u getima južno od Ibra.
“Generalno, postoji NATO scenario usmeren težišno ka Ukrajini i prema kome oni, bukvalno, gledaju da ne dožive još neko iznenađenje, a to iznenađenje, po njihovim procenama, može se desiti na jugoistoku Evrope, vezano za položaj Republike Srpske i za očuvanje njihovog čeda, lažne države ‘Kosovo'”, kaže za RT Balkan general u penziji, profesor Mitar Kovač, govoreći o mogućim razlozima razmeštanja novih snaga NATO, odnosno KFOR-a na KiM.
U ovom kontekstu, general Kovač kaže da je sasvim vidljivo “šta su za Zapada učinili za ‘Kosovo’ u diplomatskom, političkom, vojnom, ekonomskom i svakom drugom smislu, šta su učinili da se realizuje okupacija, dodatna, severa Kosova, da se pospeši odlazak Srba sa te teritorije i da se, po njihovoj proceni, prisili srpska vlast da potpiše sporazum o tzv. normalizaciji odnosa ‘Kosova’ i Republike Srbije”.
“Oni znaju da ni ova vlast a ni neka buduća neće smeti to da potpiše i oni se nalaze u nekoj neizvesnoj situaciji mogućeg scenarija nasilja. Ako bi se nastavilo nasilje nad srpskim narodom oni nisu pouzdano sigurni da li će srpska vlast intervenisati ili neće i otuda vojna pomoć koja se šalje na ‘Kosovo'”, kaže Kovač.
Naš sagovornik uz konstataciju da su kontigenti koji se šalju na KiM uglavnom su iz vodećih zemalja Zapada, plus iz Turske, regionalne sile, koja je iz različitih istorijskih, geopolitičkih i drugih razloga zainteresovana za očuvanje “NATO države”, vidi još jedan potencijalni cilj slanja novih snaga na “Kosovo”.
“Te snage koje su na ‘Kosovu’ veoma brzo, postojećim komunikacijama, mogu biti upućene u crnomorski region prema Rumuniji, prema Moldaviji, zato je i razvijana nova infrastruktura od albanskih luka, još im je ostalo da se spoje Merdare i Niš, kako bi imali pun profil auto-puteva prema crnomorskom regionu”, kaže Kovač.
Uz nove snage KFOR-a, poslednjih par godina vidljivo je i pojačano naoružavanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosno kosovske vojske u nastajanju, koja, po rezoluciji UN ne bi smela ni da postoji.
Početkom januara sa Kosova je u Veliku Britaniju ispraćena jedinica KBS-a na zajedničku vežbu sa vojnicima te države i Ukrajine.
Ranije, tokom prošle godine, Kosovu su već iz Turske isporučene prve bespilotne letelice “bajraktar”, pre dva i po meseca iz Amerike je najavljena isporuka 246 raketa i 20 lansera protivoklopnog sistema “dževelin”.
“Oni planiraju uvođenje vojnog roka, imaju naoružano stanovništvo koje je mimo tih planova svrstano u teritorijalne jedinice. Na ‘Kosovu’ se nalazi toliko oružja, koje KFOR i nije pokušao, sem na početku, simbolično, da oduzme, da nema kuće ni albanske porodice koja nema oružje a da ne govorimo o prikrivenim komadima, sredstvima još iz vremena UČK. Sve se to sad osavremenjava sa sredstvima veze, informacionim sistemima, sredstvima za noćno izviđanje, snajperima, tako da Amerika kao što je stvarala u Ukrajini vojsku i pripremala narod za oružani konflikt sa Ruskom Federacijom na neki sličan način i model to sada radi i na prostoru Kosova i Metohije”, reči su generala Kovača.
Inače, za poslednjih šest godina broj pripadnika tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga je dupliran i sada iznosi oko 5.000 vojnika. Dobili su minobacače, haubice, oklopna vozila i dronove, ubrzana je obuka na Zapadu i stigli su savetnici za obaveštajni rad i sajber bezbednost.
“Naoružavanje tzv. vojske Kosova je deo scenarija da se, ukoliko Srbija, ova vlast, buduća, ili uopšte pritisak naroda, izrode neki scenario oslobađanja ‘Kosova’ od ove okupacije, te snage na ‘Kosovu’ učine što više autonomnim. Da, po njihovoj proceni, makar izvesno vreme mogu da čuvaju tu teritoriju od ‘agresije Srbije’, kako bi onda mogla da stigne pomoć iz vodećih snaga NATO”, kaže general Kovač.
#čuvaju #mir #Kosovu #Crno #nije #daleko #Balkan