Iako je od smrti Livije Balnožan prošlo pola veka, u njenom rodnom Banatskom Novom Selu nema nikoga ko ne zna za ovu heroinu, koja je skočila u smrt da bi odbranila svoju devojačku čast.
Bila je mlada, pametna, obrazovana, volela je muziku, sanjala svoje snove, koji su prekinuti u trenu. Na nadgrobnoj ploči, sa slikama lepe Livije, uklesano je: “Prolazniče, ako ovuda prođeš, ovde ako zastaneš, otkini sa livade jedan cvet i ostavi ga pored mog krsta. Jer sam i ja bila kao taj cvet.” Na grobu i ovog marta, kada se navršilo 50 godina od njene smrti, rasuto je poljsko cveće.
Livija Balnožan, student Defektološkog fakulteta, 5. marta 1974. godine skočila je sa četvrtog sprata Studentskog grada na Novom Beogradu gde je živela.
Nešto pre 19 časova začuli su se samo vrisak i udarac, a potom je nastala ćutnja, zbog koje je ovaj slučaj iz sobe 651 i ostao misterija, bez kazne i osude pripadnika takozvanog akademskog podzemlja, od kojih je jedan direktno bio odgovoran za Livijinu smrt, a ostali za prikrivanje zločina.
Milorad Simović Miško, večiti student i ilegalac, i član domske bratije koja je, uz zaštitu Titove policije i tajne službe, terorisala pošteni akademski svet u Studenjaku, bacio je oko na lepu Liviju i po svaku cenu hteo da je ima.
Tog dana pozvao ju je na svoj rođendan, u sobu 651 u kojoj je živeo vođa “akademskog podzemlja” Zeka Pećanac. Simović je Liviji rekao da će na proslavu doći probrano društvo da slušaju ploče, a ona mu je poverovala.
Nije posustala ni pod udarcima siledžije
Kad je stigla, čekali su je samo on i jedan njegov drug, koji je ubrzo otišao. Ostali su sami. Simović je, po svemu sudeći, unapred izrežirao ceo slučaj, samo da bi se domogao lepe Livije. Zaključao je vrata i odmah se ustremio na nju da je siluje, a kako se opirala, udarcima je pokušao da je savlada. Bežeći od nasilnika dozivala je pomoć, a potom je istrčala na terasu i bacila se u smrt.
Trojica studenata iz susednog paviljona čula su vrisak i odmah dotrčala na mesto nesreće, gde su videla stravičnu sliku – devojku kako leži na betonu pored doma.
Mladići su zaustavili prvi auto i prevezli je u Zemunsku bolnicu, gde su lekari konstatovali povrede koje se ne preživljavaju – teške prelome, traume po celom telu i masivno unutrašnje krvarenje.
24sedam/Goran Sivački
Poruke uklesane na spomeniku ponos i opomena
U pokušaju da otkriju sve o smrti studentkinje, reporteri “Novosti” su sutradan ujutro došli na lice mesta i ispred vrata sobe 651 zatekli petoricu mladića, od kojih je jedan zaključavao vrata. Rekli su im da nemaju šta da kažu jer nisu bili tu kad se tragedija dogodila.
Dežurni istražni sudija Dušan Radetić te noći nije bio na uviđaju, a to nije učinio ni njegov kolega, zamenik okružnog tužioca Radoš Stanojević, tvrdeći da ih niko o tragediji nije obavestio, te da je sve u rukama policije.
Obdukcijom je utvrđeno da siledžija Simović nije obeščastio Liviju i da je u smrt otišla nevina.
Pravde u Livijinom stradanju nije bilo. Kakvu je sudbinu doživeo siledžija Simović, nije poznato, ali je mnogo godina kasnije nečiji metak stigao šefa “akademskog podzemlja”, u kancelariji na mestu direktora jedne svetske kompanije.
Više od novinarske priče
U centru Banatskog Novog Sela, u kući iz koje su svoju voljenu ćerku roditelji poslali na školovanje, novinari 24sedam zatekli su njenu sestru Mariju. Kako kaže, rana na srcu za Livijom i dalje krvari, a i sad, posle toliko godina, kad god treba javno o tome da govori, uznemiri se i onda danima boluje jer sećanja naviru.
24sedam/Goran Sivački
Livijina sestra Marija
Ne zameramo joj kad kaže da je Livijina smrt za nju svakodnevna bol, a za nas novinare samo priča. Ali priče treba ispričati da se ne bi zaboravile, pogotovo u vremenima kada je sve manje časti i poštenja.
Marija potvrđuje da se odmah nakon tragedije počelo pričati o moćnicima zbog kojih će sve ostati zataškano. Pominje Simovića, pominje Zeku Pećanca.
Vesti sa radija i “opipavanje pulsa”
U vreme tragedije sa suprugom je živela u Gornjem Milanovcu, a vest o sestrinoj smrti čula je na radiju.
– Čula sam vesti na radiju da se u Studentskom gradu desio stravičan događaj, da je studentkinja skočila sa četvrtog sprata. Pa onda čujem da je iz Banatskog Novog Sela, a onda su rekli i o kome je reč. Ceo svet se srušio i meni i mojim roditeljima – kazala je Marija.
Iako se odmah saznalo da njena sestra po cenu života nije posustala u odbrani svoga nevinog tela i duše, do njih su stizale informacije o moćnicima koji stoje iza celog slučaja.
24sedam/Goran Sivački
Kuća u kojoj je živela Livija Balnožan
Čak su neki, priča Livijina sestra, dolazili u Banatsko Novo Selo da porodici “opipaju puls”.
– Jedan je dolazio da se raspituje šta nameravamo, hoćemo li se svetiti – dodaje Marija.
Na mestu gde Livija počiva srećemo lokalnog grobara Mileta. Kaže da se za herojsku smrt njihove drage meštanke zna i da se o tome priča i danas među svim generacijama u selu, bez obzira na to što se taj tragični događaj desilo pre gotovo pola veka.
24sedam/Goran Sivački
O Livijinoj smrti pred drugima samo jedna osoba nikada nije govorila. Njen pokojni otac, sa kojim je Mile drugovao.
– Družili smo se i skoro svakodnevno viđali u šahovskom klubu koji sam nekada vodio. Igrali smo šah i karte, pričali, šalili se, ali nikada, baš nikada nije prčao o ćerkinom stradanju, a to je i razumljivo, jer kad je tako veliki gubitak, bol se u srcu ćutke nosi – rekao je Mile grobar.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
#Livija #Balnožan #skočila #smrt #odbrani #čast