Surčinac Zvonko Plećić Pleća (38) ubijen je pre 23 godine, s leđa, sa pet metaka, u restoranu “Rojal knez” u centru Beograda 11. septembra 2000. godine.
Poslednji hitac mu je, kad je već pao na pod, ispaljen u glavu. Andriji Draškoviću (59), posle 11 godina od ubistva Plećića i pet ponovljenih suđenja, izrečena je pravosnažna presuda kojom je osuđen na devet godina zatvora za ovaj zločin. Njegovom kumu Aleksandru Goluboviću Batanku (60) izrečena je osmogodišnja zatvorska kazna.
Foto: Arhiva
Drašković, levo, na jednom od suđenja pre skoro 20 godina sa svoim advokatom Veljkom Delibašićem
Tom presudom, koju je doneo Apelacioni sud stavljena je tačka na maratonski postupak tokom kojeg je Drašković tri puta bio osuđivan, a jednom oslobođen odgovornosti.
Prema stavu Apelacionog suda, tokom drugostepenog postupka, na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno je da nije moglo biti, kako su u žalbama tvrdili branioci okrivljenih, govora o postupanju Golubovića i Draškovića u nužnoj odbrani, već o njihovom napadu koji se vidi u radnjama koje su preduzeli, zbog čega ih je proglasio krivim.
Drašković, njegova nevenčana supruga Elena Mijatović (kasnije Elena Karić Kraman) i Golubović došli su tog 11. septembra po podne u restoran. Posle njihovog dolaska, pred “Knez” je stigao i Plećić, koga je dovezao prijatelj Nenad Antić. Surčinac je ušao unutra, seo za šank i poručio kafu, dok ga je Antić čekao u automobilu. Za to vreme Draškovićevo obezbeđenje posmatralo je šta radi Plećić i primetili su da je pripit.
Foto: Arhiva
Ubistvo Zorana Šijana nikad nije rešeno
Iako su sedeli u drugom, zatvorenom delu restorana, Plećić je jednog trenutka video “odabrano društvo” i krenuo ka njihovom stolu. Seo je ne čekajući dozvolu. Počela je prvo tiha rasprava, koja se ubrzo pretvorila u žestoku svađu. Plećić je neprestano vikao da mu je Drašković “ubio najboljeg prijatelja Zorana Šijana”, nekadašnjeg vođu surčinske ekipe. Šijan je ubijen krajem 1999. godine u centru Beograda, a ubica do danas zvanično nije pronađen.
U jednom momentu Drašković je zahtevao od konobara da udalje Plećića, a zatim je pozvao i svoje obezbeđenje. Plećić je sledećeg trenutka ustao kao da će da krene i okrenuo leđa društvu za stolom. Tada Drašković i Golubović pucaju. Ispalili su mu četiri hica u leđa i jedan u glavu.
Začuvši pucnjavu koja je dolazila iz lokala, Draškovićevo obezbeđenje je povadilo oružje i krenulo da puca. U opštem metežu pogodili su svog čoveka Svetislava Čomića, a zatim teško ranili i Plećicevog prijatelja Nenada Antića. Kasnije je utvrdeno da je ovu dvojicu ranio Nebojša Šarović Glavonja.
Foto: Arhiva
U vreme pucnjave sa Draškovićem je bila i njegova tadašnja supruga Elena Karaman Karić
Posle pucnjave cela ekipa, na celu sa Draškovićem, dala se u beg. Sutradan su svi pohapšeni, policija je pronašla i pištolje kojima je zločin počinjen, kao i čitav arsenal nelegalnog oružja koje je pripadalo Draškovićevim telohraniteljima.
Tokom uviđaja inspektori SUP Beograd utvrdili su da je Plećić bio naoružan. Ispod njegovog tela (neki kažu da mu je bio za pojasom) nađen je pištolj sa metkom u cevi. Surčinac ga, međutim, nije upotrebio. Prilikom obdukcije utvrđeno je i da je imao dva promila alkohola u krvi.
Tokom istražnog postupka Drašković, Golubović i Šarović branili su se ćutanjem. Na suđenju su, međutim, ispričali da su bili uvereni da je Plećić imao oružje u rukama i da su zato zapucali, kao i da je reč o čistoj samoodbrani.
Draškovićevo ime je tog 11. septembra u javnosti dospelo u žižu javnosti. Tada se nagađalo i o Draškovićevim poslovima. Znalo se da ima firme u Italiji (gde je i završio školu), Grčkoj, Americi, Rusiji, Austriji. O kakvim je preduzećima reč niko sa sigurnošću ne može da kaže. U Beogradu je držao nekoliko diskoteka, ali je većinu vremena provodio u inostranstvu. Drašković je krajem 2013. godine izašao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici gde je služio kaznu za ubistvo Zvonka Plećića Pleće. Bio je osuđen na devet godina zatvora, ali mu je kazna smanjena za dve godine i tri meseca.
Lep, bogat i opasan po život
Lep, bogat i opasan po život, glasio je naslov jednog intervjua koji je dao. Rođen je 3. novembra 1964. godine u Kosovskoj Mitrovici, osnovnu školu je završio u Milanu, a srednju i Višu ekonomsku u Beogradu. Krenuo je sa biznisom formirajući firme po Italiji, Grčkoj, SAD, Rusiji i Austriji. Kao njegove najveće ljubavi pominju se Elena Karić i Tamara Nikšić.
Foto: arhiva
Andrija Drašković iz mlađih dana
O Andriji Draškoviću, prvom srpskom plejboju, na balkanski način brujala je štampa veličajući njegovu lepotu i bogatstvo. Za njim su navodno žene uzdisale, počev od maloletnica, sponzoruša do klecavih starica. On je do sredine devedesetih uglavnom boravio u Atini. Po povratku u Beograd, neko vreme je živeo u luksuznom apartmanu u hotelu Hajat, ali je kasnije kupio nekoliko kuća, stanova i lokala. Dugo je bio u vanbračnoj vezi sa Elenom Mijatović, ćerkom kreatorke Verice Rakočević. Elena je bila supruga fudbalera Peđe Mijatovića, a kasnije se udala za Bojana Karića.
Italijanska policija tragala je za Draškovićem od marta 2003. godine zbog optužbi da je bio član zločinačkog udruženja čiji su se članovi bavili švercom cigareta.
Beogradskom plejboju se pre osam godina išlo u Dubai. Krenuo je preko Nemačke, i čim je kročio na tlo ove države stavili su mu lisice na ruke i završio je u ekstradicionom pritvoru, posle čega mu je sledovalo suđenje u Italiji. Ovo hapšenje predstavlja prekretnicu u Draškovićevom životu.
Andrija Drašković je tada uhapšen na osnovu četiri godine starog naloga za hapšenje koji je Direkcija za borbu protiv mafije iz Barija u južnoj Italiji prosledila Evropolu, policijskoj mreži čijim bazama podataka pristup imaju isključivo vlasti članica Evropske unije.
“Voleo bih da sam kao moj deda”
“Voleo bih da živim, razmišljam i ponašam se kao moj deda, koji je bio rudar. Učestvovao je u četiri rata i imao 25 ordena na grudima. Bio je izuzetno moralan”, istakao je Andrija u jednom intervjuu.
Dok je bio u zatvoru, Drašković je sagradio velelepnu vilu desnoj obali veštačkog jezera Kudoš u selu Pavlovci kod Rume. Vrednost njegove hacijende na osnovu dostupnih podataka i fotografija se procenjuje na 4 miliona evra.
Drašković je ubrzo po rastanku sa Elenom počeo da se zabavlja sa dvadesetak godina mlađom manekenkom Tamarom Nikšić, ćerkom Miše Nikšića, ubijenog vlasnika FK Zvezdara. Ona ga je redovno posećivala u zatvoru, a vezu su nastavili kada je u maju 2004. pušten na slobodu. Tamara je redovno dolazila i na sva ponovljena suđenja Draškoviću, koji ju je pred matičara odveo 9. marta 2008, po povratku iz Italije, gde je bio hapšen zbog sumnje u umešanost u šverc cigareta. Iz veze sa njom Drašković ima ćerkicu.
Poslednjih godina se povukao iz javnosti. Neki kažu da dosta vremena provodi u svojoj vili na jezeru Pavlovac, sa gomilom telohranitelja. I odbija da daje intervjue medijima.