Poznata reč za jezivo biće iz mitologije koja ustaje noću i hrani se krvlju svojih žrtava , vampir, je reč srpskog porekla koja se odomaćila u stranim jezicima upravo iz razloga što je prvi slučaj u Evropi zabeležen baš u Srbiji.
Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda, smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira.
Kako su nastala vampirska verovanja?
Veruje se da je prvo pominjanje pojma u zapadnoj Evropi bilo u austrijskom časopisu „Vosiče Cajtung“, u broju 98, koji je objavljen 1725, u vreme kada Austrijska carevina vladala Srbijom. U članku časopisa se nalazi izveštaj po kojem je u selu Kisiljevu umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba za samo 24 časa. Na samrti su ljudi govorili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio, njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja izjavivši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći joj svoje opanke. Iz Beča je poslat tim lekara i stručnjaka u Kisiljevo kako bi se utvrdilo o čemu se zapravo radi. Nakon otvaranja kovčega Petra Blagojevića, zabeleženo je da je telo bilo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.
Foto: informer/printscreen
Prikaz vampira iz 19. veka
Pored Blagojevića austrijski izvori pominju i Arnolda Paolea, vojnika koji je ratovao u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu. On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu Medveđi kod Trstenika, posle čega su krenuli napadi vampira u ovom kraju. Njegovo telo je kasnije ekshumirano u prisustvu austrijskih vlasti i probodeno kocem, ali ni posle toga napadi nisu sasvim prestali. Ovo je pokrenulo početak tzv. “vampirske groznice” koja je zahvatila celu Evropu, a pošto je prvi slučaj zabeležen baš u Srbiji, domaća reč vampir postala je univerzalno prihvaćena u drugim jezicima.
Najpoznatiji srpski vampir je, svakako, Sava Savanović, lik iz pripovetke „Posle devedeset godina“, Milovana Glišića.
Foto: informer/printscreen
Zašto se o srpskim vampirima malo zna?
Razlog je prilično jednostavan, roman pisca Brama Stokera “Drakula”, koji je kroz fantaziju opisao vlaškog vođu Vlada Cepeša se brzo probio u pop kulturu Zapada, a kasnije i celog sveta, a srpski vampir nije bio opisan na epski ili romantičan način, pa je samim tim u inostranstvu pao u zaborav.
Zahvaljujući ovakvom prikazivanju vampira kroz literaturu, filmove i slike ova naša reč kao i mitsko biće prešli su iz, pojma koji izaziva strah i paniku u popularan i rado viđen trend.
#Austrijanci #strepeli #srpskog #vampira #Petar #ukazivao #ljudima #noć #umrlo #desetoro #Beća #poslali #tim #lekara