Glumica Marija Kolb ostvarila je brojne uloge u zagrebačkim pozorištima, a pre hit predstave čija je premijera bila početkom godine “Muškarci više vole plavuše”, svoj doprinos dala je i u komadima “Tindarela”, “Šteta šta je žena”, “Pipi duga čarapa”… Zanimljivo je što ova dramska umetnica korene vuče iz Sremske Mitrovice, gde je i rođena i u kojoj smo se ovoga puta i srele.
foto: Privatna Arhiva
– Ovaj grad i kod onih koji nisu odavde budi najlepše asocijacije. Nigde nije kao ovde gde uvek osetim mir. Možda je to povezano sa mojim korenima. Tata mi je rođen u Mitrovici i u njoj je proveo mladost. Ovde je veslao i postao juniorski prvak. I ja sam ovde s bakom provodila detinjstvo, a kasnije dolazila na letovanja. Svakodnevno su me vodili na treninge, bio je tu poligon za vežbanje sa preprekama i karikama. Baba i deda mi više nisu živi, mnogo mi fale ali me to ne sprečava da dolazim u rodni grad – počinje glumica, koja uprkos preseljenju i svim kasnijim izazovima koji su je odveli do svetla pozornice u Zagrebu, nije zaboravila detinjstvo.
foto: Privatna Arhiva
Inače, pored oca, i njen deda je bio kajakaš, pa su obojica uticali na njenu ljubav prema sportu.
– Deda me je trenirao da sa šest godina preplivam Savu – dodaje Marija s osmehom.
Ipak, zaljubila se u umetnost. Pohađala je dramsku školu, a kasnije upisala Akademiju u Osijeku. Tako je krenulo njeno pozorišno putovanje. Danas svira i gitaru, klavir i harmoniku. Njen glumački talenat se istakao u mnogim predstavama, a jedna od najvažnijih uloga bila joj je u komadu “Pipi duga čarapa.”
foto: Privatna Arhiva
Iako do sada nije imala priliku za veliku karijeru na filmu, Marija voli da gleda srpska ostvarenja i ceni prirodnost srpskih glumaca.
– Kod nas se dosta neguje razlika između standardnog jezika na sceni i onog u svakodnevnom govoru, a to forsiranje književnog jezika ubija spontanost i prirodnost – iskrena je glumica.
O sebi još kaže: – Veliki sam radoholik, dan mi nikad ne traje dovoljno dugo. Nikada mi nije dosadno, uvek nešto radim. I mnogo volim da makar kratko vreme u toku dana provedem sama. Bliska sam sa tatom koji je u penziji. Radim i maštam. Volim svoj posao i putovanja, a najdraže mi je kad dođem u Sremsku Mitrovicu – zaključuje Marija.
(Kurir.rs / Dijana Šćekić)
Kurir
#Glumica #Marija #Kolb #karijeri #Zagrebu #korenima #Srbije