NaslovnaBIZNISOvaj posao obavlja 0,04 odsto ljudi u Srbiji

Ovaj posao obavlja 0,04 odsto ljudi u Srbiji

Na položaj sudije sa dve decenije iskustva: Ovaj posao obavlja 0,04 odsto ljudi u Srbiji

Stručnost, osposobljenost i dostojnost, odrednice su koje po slovu Zakona krase položaj sudije. Oni koji od ovog posla žive, „inficirani“ potrebom za otkrivanjem pravde, kažu da su za poziv koji u Srbiji trenutno obavlja nepunih 0,04 odsto stanovnika, neophodni samostalnost, brzo i analitičko razmišljanje, staloženost, ali i pravičnost, poštenje i savesnost. Deo ovih osobina stiče se rođenjem i vaspitanjem, ostatak praksom i učenjem. Tek sudija je oduvek bio nosilac društvenog ugleda i velikog poštovanja. Bez obzira na zaradu koja ni izbliza ne prati količinu odgovornosti. 

Prema Godišnjem izveštaju o radu sudija u Srbiji, lane je o pravdi u više od 2,1 miliona predmeta odlučivalo 2.503 sudija, raspoređenih u 159 sudova širom Srbije. Podatak Visokog saveta sudstva pokazuje da ih je trenutno 2.630, ali i dalje prema mišljenju nadležnih – daleko ispod potreba, piše portal Infostud. 

U narednih pet godina oko 500 sudija odlazi u penziju i ova mesta biće neophodno popuniti. Jedna od njih je sudija Privrednog apelacionog suda Verica Smiljanić (62), koja će za 18 meseci, posle više od četiri decenije rada, sudijski čekić trajno odložiti.

Iza svakog predmeta stoji čovek

Kada su na tasu ljudska sloboda i pravda, kako za Infostud poručuje sudija Smiljanić, takav posao nije za svakog i nije nalik većini drugih zanimanja.

„Baš zbog velike odgovornosti, jer iza svakog predmeta stoji čovek, zbog posla koji se ne završava posle osam sati, već ga nosite kući, potrebno je proći mnogo stepenika da bi se postao sudija. Sam početak i osnova je završen Pravni fakultet. Nakon toga sledi praksa, sticanje iskustva na poslovima radne struke. Ako je to u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu ili advokaturi traje dve godine. Tri godine pripravnički staž traje u drugom državnom organu ili četiri godine u preduzeću, ustanovi ili drugoj pravnoj organizaciji. Neophodno je i položiti pravosudni ispit, za šta je uslov ovo prethodno isksutvo“, priča za Innfostud sudija Smiljanić.

Nakon pravosudnog ispita, postoje dve opcije da bi se ispunio uslov za izbor za sudiju: sticanje radnog iskustva u pravosuđu (u trajanju od dve godine za sudiju prekršajnog suda odnosno tri godine za sudiju osnovnog suda), a postoji mogućnost upisa na Pravosudnu akademiju.

Ne treba onda da čudi što je u proseku sudija u Srbiji star 52 godine. Podaci sa sajta Vrhovnog suda otkrivaju da je mnogo veći broj žena na ovom važnom zadatku, nego muškaraca. Taj odnos je 1.920 prema 737.  I za jedne i druge, kako naša sagovornica podvlači, važni su velika stručnost i znanje, kao i neprestano učenje. A najviše od svega, bole greške.

Svaki sudija radi na 1.000 predmeta

„Za četiri decenije iskustva i 33 u sudijskoj praksi, morala sam mnogo toga novog da naučim, mnoge sudbine odbolujem, svedočim kako nekada uspešne firme odlaze u stečaj, kako jedna epoha ostavlja pustoš…Ali volela sam svoj posao. Ponosna sam na svaku odluku i renome izuzetne nepristrasnosti koji me oduvek prati. Uprkos svemu ponovo bih birala isti poziv“, kaže Smiljanić.

Uz sve uslove koje mora da ispuni sudija, naša sagovonica podvlači one koje se ne stiču diplomom – odgovornost, širinu i ljudskost.

„Često se u javnosti mogu čuti negativni komentari na račun sudstva, zbog broja nerešenih predmeta. Tačno je da je pravosudni sistem komplikovan i trom, ali treba razumeti da ima sudova u kojima sudije imaju u radu preko 1.000 predmeta godišnje. Nema dileme da su sudijske plate male, ali poštene i hrabre sudije kakvih verujem da nas je više od 90 odsto, visina zarada ne ometa da radimo odgovorno i bez ličnih interesa.

Plata nije razlog

A da su zarade od oko 120.000 dinara za težak sudijski posao nedopustivo niske, smatra sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marina Barbir koja je na početku karijere. Priznaje da novac nikada nije bio motiv da je započne.

„Nijedan posao u pravosuđu ne donosi materijalnu satisfakciju, ali nudi ispunjenost koja je čoveku neophodna jer je zabluda da je posao „samo posao“ budući da najveći deo svog budnog vremena provedemo na poslu ili u vezi s poslom. Zato je tu „inficiranost“pravdom teško je objasniti rečima. Pravna nauka mi se dopada jer poseduje logiku i svojevrsnu matematičku sigurnost i izvesnost. Po završetku fakulteta, bila sam orijentisana na traženje posla u vezi sa korporativnim pravom, te sam izvesno vreme i radila na tim poslovima. S obzirom da je tih 2000-tih privatni sektor bio u začetku, shvatila sam da mom karakteru ne odgovara uloga “šrafa u mašineriji“ zarad bogaćenja„, kaže sudija Barbir za naš portal.

Nakon više od godinu dana potražnje posla, „pristala“ je da bude pripravnik volonter u sudu, bez ikakve ideje da radi u pravosuđu.

„Međutim, posle samo mesec i po dana, odbila sam posao u veoma poznatoj kompaniji za izuzetno visoku platu i na izuzetno visokoj poziciji da bih ostala u sudu da volontiram“,  opisuje sagovornica portala Infostud.

Dužnost i privilegija

„Ko ovo prepoznaje kod sebe, predodređen je za ovo zanimanje. To će mu omogućiti da prevaziđe sve izazove koji se tiču dugog, zahtevnog i neizvesnog puta do izbora za sudiju, a zatim da izdrži sva ograničenja koju ta funkcija nosi. Ugled u društvu koji bi morao da bude neprikosnoven, suštinski ne postoji, zbog neprepoznavanja i nepriznavanja značaja ove grane vlasti. Naposletku, plata je, po mom mišljenju, nepristojna za poziv koji zahteva konstatno angažovanje i rad.

Sudijski posao nikad nije završen, predmete nosite kući, bukvalno i u mislima, neprestano vršeći svoju dužnost i privilegiju“, donošenje pravde građanima, što ovaj poziv čini najlepšim na svetu – zaključuje naša sagovornica i savetuje mlade da bar deo staža obave u sudu jer je tako stečeno iskustvo neprocenjivo, bez obzira na budući izbor zanimanja u pravosuđu.

„Sudija mora da zna sve ili skoro sve o svemu – bez obzira u kojoj materiji postupao, da bi mogao da prepozna suštinu, razdvoji bitno od nebitnog, upravlja postupkom, predvidi posledice, sve u cilju donošenja zakonite, pravilne i pravične odluke.

Naše sagovornice kažu da je sudijska funkcija sad stalna, što smanjuje rizik od pritisaka na ovaj deo vlasti, ali se nadaju većem broju kolega koji bi rasteretili trenutni pritisak. Ako se odluče za ovu koru hleba, mogu da rade u nekom od 66 osnovnih sudova, 25 viših, 16 privrednih, 44 prekršajna suda i Upravnom sudu. Viši sudovi postupaju i kao drugostepeni, a pored njih ima i četiri apelaciona, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni kao sudovi drugog stepena.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Pixabay

InfoPuls-podeljeno sa ⮕ IZVOR

#Ovaj #posao #obavlja #odsto #ljudi #Srbiji

POVEZANI ČLANCI

Najnovija ažuriranja