U životu svakog pojedinca svakodnevno se dešavaju promene. Nešto nam prija, zbog nečega se sekiramo, a mnogih promena nismo ni svesni. Krug ljudi s kojima se družimo jako je važan za naše raspoloženje pa čak i zdravlje. Takva komunikacija nas opušta, daje nam dodatno samopouzdanje i čini da se bolje osećamo.
– Promene koje se odnose na prijateljske odnose i komunikaciju jesu veoma važne u životu svake osobe jer se tiču naših potreba. Svako tokom života izgradi svoj stil komunikacije i načine kako ispoljava bliskost s drugima. Neko uživa u velikom krugu prijatelja, nekome više odgovara da ima dve-tri bliske osobe – ističe psiholog Aleksandra Golubović.
Druženje u kafiću ili u svom domu
Različiti su i način i vreme koje provodimo sa društvom. Neko češće ide na zabave, u noćne izlaske, sportska takmičenja, kulturne događaje, a neko je skloniji tome da popije kafu i popriča u kućnoj atmosferi, ugosti prijatelje u svom domu. Naravno, dodaje naša sagovornica, važne su i godine, vremenom se menjaju interesovanja, teme razgovora, pa i mesto sastajanja.
Mlađim osobama je vrlo bitno uvažavanje koje dobija od svog okruženja i bliskih prijatelja. Posebno od onih koji su na „glasu”, i trudiće se da budu bliske s najvažnijim članovima grupe. Ta potreba za prihvaćenošću donekle stvara i osećaj zavisnosti od drugih. Više smo usredsređeni na to šta drugi očekuju od nas, nego na sopstvene želje i na to šta sami od sebe želimo i očekujemo.
– Kada prođe doba adolescencije dva su glavna faktora u našem životu, odvajanje od primarne porodice i preispitivanje sopstvenih vrednosti u svetu u kojem živimo. Tada postajemo sve više svesni važnosti svojih odluka i odgovornosti za ono što nam se dešava i za tok našeg života.
Kod nekih tada može da se javi strepnja ili strah od nezavisnosti, samostalnosti, odrastanja, jer takvu novinu u svom životu mogu da poistovete s usamljenošću i nedostatkom samopouzdanja. Rezultat doživljenog straha može biti nekritičko prihvatanje naučenih obrazaca ponašanja koji su do tada ulivali sigurnost – kaže Aleksandra Golubović.
Svaka nova faza u životu podrazumeva i neku krizu, suočavanje s nečim nepoznatim do tada, ali ona doprinosi i sazrevanju ličnosti, njenoj, kako bi psiholozi rekli, individuaciji. Posle takvih kriza ličnost se oslobađa nekih starih navika i prihvata nove koje joj postaju važne.
Proces individuacije traje ceo život, što smo stariji u većini slučajeva sve više se okrećemo sebi i pratimo svoj unutrašnji život, više odmeravamo šta su nam prioriteti i šta nam je važnije, naravno, nikada se ne oslobađajući do kraja onoga što smo u detinjstvu prihvatili i naučili kao obrazac ponašanja.
– Nije retkost da čujemo komentare da se prava prijateljstva stiču u ranom detinjstvu, a da kasnija poznanstva ređe dovode do čvrstih veza. Istina je da se iskrenost i otvorenost dečjeg dijaloga ne može uporediti s razgovorom dve odrasle socijalizovane osobe. Ali to ne znači ni da se iskrenost u dijalogu i otvorenosti nužno gubi s odrastanjem i sazrevanjem – kaže ona.
Naša sagovornica podseća i da je važno biti iskren prema sebi. Menjajući se moramo biti otvoreniji i prema sebi da bismo shvatili i prihvatili ono što nas čini takvima kakvi smo zaista. Ta vrsta iskrenosti daje nam snagu i omogućava unutrašnji rast i razvoj.
Prekid prijateljstva
– Strahom od promene sebe sputavamo, postajemo robovi sopstvenih navika. Promena ne znači da treba prekinuti prijateljske odnose u kojima više ne zadovoljavamo svoje potrebe i želje. Nekada je dovoljno samo prepoznati novi nivo bliskosti i adekvatno se postaviti u samom odnosu prema drugima – kaže Aleksandra Golubović.
Ona podseća da prekid prijateljstva nije nužan ako i dalje postoje interesovanja koja su zajednička i dovoljno bitna oboma da se odnos može nastaviti. S druge strane, ako smo otvoreni prema promeni, sebi dajemo šansu da upoznamo nove osobe s kojima možemo da razvijemo i ostvarimo emotivnu razmenu koja nam je potrebna.
#Sazrevanje #prijatelje