Nikada neću biti deo ovog sveta večne mladosti

52. FEST

Ukoliko ste kojim slučajem propustili projekcije filma „Hotel Palas” Romana Polanskog na beogradskom Festu, prilika da ga pogledate nudi se već od 7. marta kada će ova satirično-farsično-drutveno angažovana komedija, sa scenarističkim potpisima poljskih veterana Polanskog i Jiržija Skolimovskog, zahvaljujući  kompaniji „MegaCom Film” ući u srpske bioskope.

Jednu od glavnih uloga u „Hotelu Palas” glumi francuska diva Fani Ardan, inače i veliki lični prijatelj Romana Polanskog  uz koga se našla i tokom njegovih dugogodišnjih sudskih procesa zbog „seksualnog zlostavljanja”, praćenog medijskim napadima, odbacivanja od mnogih kolega i sticanja statusa „persone non grata” na svetskim festivalima. Zato je Fani Ardan prihvatila da bude i glasnogovornik ovog njegovog najnovijeg filma koji je svetsku premijeru imao na 80. Venecijanskom festivalu.

Fani Margerit Židit Ardan (1949) ima impozantnu karijeru koja traje pola veka, mnoge osvojene nagrade i učešća u filmovima koji su van frankofonskog govornog područja. Tečno govori italijanski i engleski, glumila je i u holivudskim i u britanskim filmovima, portretisala je mnoge likove, među njima i Mariju Kalas u filmu Franka Zafirelija „Kalas zauvek” i ostala je nezaboravna po ulozi u filmu „Žena iz komšiluka” Fransoa Trifoa. Još u ranoj mladosti je postala „političko biće”. Studirala je političke nauke, bila je čak i diplomata u Londonu, simpatizer „Crvenih brigada”. Ardanova se poslednjih godina posvetila i režiji i produkciji i sa njenim rediteljskim potpisom nastali su filmovi „Pepeo i krv”, „Nepostojeće himere” i „Opsesivni ritmovi”…

Iznenađujuće su svežina i energija sa kojima je neko, ako smem tako da se izrazim, vremešan kao Polanski, snimio „Hotel Palas” sa velikim značenjskim dubinama. Šta vi kažete o tome?

To je karakterističan zahvat sličan skijanju. To je strast koju imate kada stvarate. I takvu strast delimo. Bilo je veoma interesantno kada mi je dao ovu ulogu, lik u kojem ima toliko preterivanja i neočekivane neljubaznosti. Volela sam da on režira, jer sam znala da sam deo satiričnog izlečenja. Želeo je da moja markiza bude smešna. Ona nema prijatelja, ima samo psića, a kada je upoznala druge ljude nema razgovora, taj svet je prazan. Usamljenost visi nad vratom. Polanski i Skolimovski su stvorili divan zaslađivač za sve te likove u filmu. Prazni bogataši i svet sluga gde je najviše informacija namenjenih ljudima. Polanski se odlučio za satiričnu komediju, za film u kojem je zapravo samo jedan lik dobar. Lik hotelskog menadžera koji je filter između dva sveta.

Da li ste se lično ikada osećali kao usamljeni u tom svetu?

Imam radosti u tome da ne umirem, imam strast prema ovom poslu. Volim da budem glumica. Stoga, volim kada glumim i kada sam sa porodicom u ovoj sadašnjosti u kojoj nije baš dobro. Bogati ljudi lutaju, brendovi ne znače ništa. Istinitost osećanja je ideja male reči. Zato što mnogo volim, nikada tu reč ne koristim za ovo što radim. Moj posao jeste da dizajniram svoje uloge. Ako nešto nije dobro urađeno morate se vratiti i ponoviti. Nakon što iza sebe baciš film kao flašu u more, nikada ne znaš da bi to mogao biti uspeh. Uvek razmišljam o Orsonu Velsu. Bilo mu je teško da uradi svoj poslednji film, mučio se, predviđao neuspeh. Dakle, uspeh ili neuspeh. To ništa ne znači.

Ne gledate svoje filmove?

Retko. I bez toga volim sebe, najmanje se sećam vremena kada sam bila srećna. Dešava mi se da budem u filmu gde sam napravila grešku, pa nisam bila srećna. Ali, znate, sve je to kao da život ima početak, razvoj i kraj. Nikad ne možeš postići apsolutno savršenstvo. I uvek je tu taj osećaj da nešto tražiš, a ništa nisi izgubio. Treba biti srećan da radiš stvari koje su ti potrebne. Sve drugo ograničava zanat.

Posle gotovo 50 godina vaše glume, šta je to što još tražite?

Intenzitet! To uvek tražim. Taj prvi dan snimanja je kao da idete preko mora ili kao kada koračate brzo. Previše je intenzivno da biste mogli na ovom putu, na ovom svetu da budete spremni da se borite da budete najbolji. Na kraju filma uvek ste pomalo tužni i melanholični. Zato što je gotovo i vraćaš se kući. Mislim da sam zadržala sve to i dalje.

Da li se osećate prijatno u današnjem svetu?

Mnogo se promenio. Uvek suprotstavljam ljudsko biće svetu. Nisi dužan da budeš deo sveta, moraš da budeš sam. I morate preuzeti svoju odgovornost da kažete šta je dobro, a šta loše. Pošto imaš slobodu imaš i odgovornost da je iskoristiš i kažeš da ili ne. Ta dozvola je ispravna moć ljudskog bića. Da možeš da kažeš ne.

U „Hotelu Palas” možemo videti veoma bogate dame pune plastike. Vi ste poznati po svojoj prirodnoj lepoti, a šta mislite o trendu plastičnih zahvata?

Sve to počinje sa strahom od starenja i smrti, strah da nećeš biti prihvaćen ako ostariš, a strah je najgori neprijatelj. Zato te žene jednostavno moraju da ostanu seksi i u devedesetoj godini života i imaju u glavi obavezu da slede strast. Nikada neću biti deo ovog sveta večne mladosti u kojem je bezobrazluk reći: „Ja sam star”. Jer, mi smo svet u kome se o tome ne govori. Ne govorimo o bolesti. Ne govorimo o smelosti. A deo strategije je biti plastičan.

Pružali ste podršku Polanskom tokom perioda kada mu se sudilo?

Sa Polanskim sam radila pre mnogo godina i još tada smo postali veliki prijatelji. Volim tog čoveka kao prijatelja, tako da za mene nije bio problem da branim prijatelja. Nisam ušla na teren govoreći da moram da budem na pravoj strani. Ako sam na pogrešnoj strani, to je moj problem. Ali, mogu da zamislim da se neki klade na izdaju prijatelja samo da bi bili u „dobrom delu društva”. Život je kratak i prijatelji nisu na prodaju.

Živimo u svetu poništavanja kulture i procvata društvenih mreža na kojima svako za svakog može reći svašta. Plašite li se toga?

Potrebna nam je otpornost. Ne verujete u ono što „maestro” kaže da nije istina. I zato birate šta ćete da čitate, birate šta ćete gledati u bioskopu, nemate strast za praćenjem mreža. Jer, ako sledite strast, izgubljeni ste. Ako želite da čitate kinesku književnost, a niko ne govori o kineskoj književnosti, da li to radite sami? Još imate i biblioteke i sopstveno pravo da čitate ono što želite i da do istine sami dolazite postepeno, a ne gutanjem onoga što vam se sa ekrana servira na kraju dana. Pripadam generaciji politički angažovane mladosti, koja je pamtila i idealiste, i uvrede, i kritike, i neslaganja, i debate. Današnji svet sve je manje dijalektika.

Današnji svet gubi smisao za humor, zabavno je vratiti se na temu čoveka na način na koji to Polanski čini, a i vi sami upoznali ste mnogo bogatih ljudi?

Sve više će im biti dosadno, a svi će uvek biti isti. Zato što si tako siromašan postaješ sve siromašniji. A bogataši su i dalje isti, ali sve bogatiji i bogatiji i bogatiji. Kada sam jednom nekog pitala ko je čovek kome se diviš, rekao je: „Ilon Mask”. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: „Zato što je bogat”.

InfoPuls-podeljeno sa ⮕ IZVOR

#Nikada #neću #biti #deo #ovog #sveta #večne #mladosti