Nuklearni rat je bezbednosni rizik sa kojim se nosi ceo svet i od koga se plaše ljudi širom planete. Većina ni ne razmišlja o ovoj temi iz straha, ali Eni Džejkobsen, autorka sedam knjiga o osetljivim temama nacionalne bezbednosti, posvetila je poslednju knjigu upravo ovoj temi. Njena nova knjiga “Nuklearni rat: Scenario” precizno skicira globalni nuklearni rat sa preciznošću iz minuta u sva 72 minuta između prvog lansiranja projektila i kraja sveta. I ova knjiga je već postala bestseler.
Kako piše Politiko knjiga je nastala na osnovu autorkine fikcije u kombinaciji sa konstruisanjem više desetina intervjua i dokumentacije. Zanimljivo, knjiga je objavljena u trenutku očigledne svetske krize gde smo skoro svaki dana na ivici nuklearne katastrofe – SAD i Rusija žestoko sukobljavaju u Ukrajini, ruski državni TV voditelj naziva sukob između Rusije i NATO „neizbežnim”, a Savet za spoljne odnose igra scenarije u slučaju da Rusi koriste taktičko nuklearno oružje u Ukrajini. Iran je bliži nuklearnom oružju nego ikada ranije.
Kada bi u ovom trenutku počeo nuklearni napad on bi, prema rečima Eni Džejkobsen, severnokorejski lider lansirao bi interkontinentalni balistički projektil na Pentagon, a potom balistički projektil lansiran iz podmornice na nuklearni reaktor u Kaliforniji.
Uznemireni predsednik imao bi šest minuta da odluči o odgovoru, dok se evakuiše iz Bele kuće, a vojska ga pritiska da lansira američke ICBM na sve 82 severnokorejske mete relevantne za nuklearne i vojne snage i rukovodstvo zemlje. Ti projektili moraju da prelete Rusiju, čije ih rukovodstvo uoči, pretpostave da je njihova zemlja pod napadom – njihovi predsednici ne mogu da se dobiju na telefon – i šalju salvu nazad u drugom pravcu, sve dok 72 minute kasnije tri države sa nuklearnim oružjem ne pobiju milijarde ljudi, dok ostatak gladuje na zatrovanoj planeti gde se sunce više ne pomalja, a biljke više ne rastu.
Neki naučnici – posebno među onima koji favorizuju velike nuklearne arsenale kao najbolje sredstvo za odvraćanje od napada istim oružjem – kritikovali su neke od pretpostavki koje je iznela Džejkobsen.
SAD ne bi morale da se upliću u pogrešne ruske procene sa preletanjem svojih raketa preko Rusije kad imaju podmornice sa kojih se lansiraju balistički projektili u Pacifiku. Javni izvori ukazuju da je okvir od šest minuta za odgovor predsednika i dalje u skladu sa onim što je Ronald Regan primetio u svojim memoarima. Ali, to pretpostavlja da je on uvučen u politiku „lansiranja nakon upozorenja”, a predsednik bi takođe mogao prosto da odluči da ne odgovori nuklearnim oružjem.
Zašto bi Severna Koreja napala sa dve, a Amerika uzvratile sa 80 raketa?
Džejkobsen je ukazala na reči generala Džona Hajtena, bivšeg komandanta STRATCOM-a, u intervjuu za Si-En-En.
“General Hajten je rekao da ako neko lansira nuklearno oružje na Ameriku, oni će uzvratiti. Oni lansiraju dva, mi lansiramo dva. Preminuli dr Brus Bler, koji je postao jedan od svetskih stručnjaka za sisteme nuklearne komande i kontrole objasnio je u svojoj monografiji, što citiram u svojoj knjizi, da je daleko verovatnije da će Amerika, ako Severna Koreja pogodi SAD sa jednim projektilom, poslati 82 zauzvrat”, navela je ona za Politiko.
Monografija govori o 80 „ciljanih tačaka” relevantnih za severnokorejske nuklearne i druge vojne snage kao i njeno rukovodstvo, ali takođe ukazuje da bi „postepeni i fleksibilni udari” bili mogući. Džejkobsen je rekla da se oslanjala i na druge izvore kako bi podržala pretpostavku da bi SAD napale sve te mete.
Zašto Amerika napada preko Rusije kad ima podmornicu u Pacifiku?
Džejkobsen je rekla da je isto pitanje i sama postavila brojnim ljudima, a da je najmoćniji odgovor došao od bivšeg ministra odbrane Liona Panete koji je rekao da se ne razmišlja mnogo o tome u takvim realnim situacijama.
Zašto baš šest minuta za odgovor?
“Videćete da neki pominju 15 minuta, drugi oko 10… Da li predsednik zaista ima okvir od šest minuta, ili je to sedam ili 12 ili 15 minuta? Hiljade ljudi će raspravljati o tome na „Reditu”. Predlažem da samo pogledate predsednika Regana, koji je jedan od jedinstvenih izvora koje imamo gde se pravi predsednik SAD odnosi na taj rok kao „sulud”. A niko mi nije dao nikakve indikacije da se to promenilo u poslednjih 40 godina. A kako bi i moglo? Tajming se nije promenio… Potrebno je 26 minuta i 40 sekundi da balistički projektil stigne od lansirne rampe u Rusiji do istočne obale Amerike. To je važilo 1959-60. kad je Herb Jork prvi uradio analizu i važi i danas. Tehnologija balističkih projektila nije promenila zakone gravitacije. Šta god da uradite, to je i dalje taj rok za lansiranje na vašu metu. Pjongjang je na 33 minute jer je malo drugačiji geografski”, objasnila je autorka.
Šta je sa odbijanjem napada?
Nenapadanje atomskim oružjem traje 70 godina.
“Neki ljudi kažu da smo u eksperimentu koji traje 79 godina. Kad sam počela da pišem knjigu, nije bilo rata u Ukrajini, niti tako neverovatno krhkih situacija koje se odvijaju širom globusa. Zato je ovo nesigurno vreme i nadam se da će moja knjiga i ljudi koji je čitaju doprineti bezbednoj budućnosti ovog čudnog 79-godišnjeg eksperimenta”, zaključila je Džejkobsen.
Lex Fridman is one of the most interesting thinkers today.
I hope you enjoy the 3 hour podcast we did @lexfridman discussing NUCLEAR WAR: A SCENARIO (and a whole lot more).https://t.co/2uj7L1W7dU pic.twitter.com/WJYY3X2MMP
— Annie Jacobsen (@AnnieJacobsen) March 22, 2024
#minuta #kraja #sveta #Ovako #izgleda #časa #čas