Leškarite do mile volje? Često sočno opsujete? Do sada su ovakve osobe karakterisali kao lenštine i prostake, a sada bi oni mogli lako da dobiju etiketu super inteligentnih osoba jer su ovo samo neke od osobina, navika ljudi koji su zapravo inteligentniji. Kako još možete da prepoznate inteligentnu osobu?
Imate neuredan sto
Inteligenciju je teško definisati — psiholozi se o tome raspravljaju godinama. Prema profesoru Kornelu Robertu J. Sternbergu, doktoru nauka, inteligencija je sposobnost „učiti iz iskustva, prilagođavati se novim situacijama, razumeti i rukovati apstraktnim konceptima i koristiti znanje za manipulisanje okolinom”, piše Healty.
Pomislili biste da će neko ko je inteligentan biti organizovan i da će sve u svom radnom prostoru biti raspoređeno uredno – ali to nije slučaj. U eksperimentu sa Univerziteta u Minesoti, ljudi u neurednom okruženju došli su do kreativnijih ideja od onih u urednom prostoru.
„Izgleda da neuredno okruženje inspiriše oslobađanje od tradicije, što može da proizvede nove uvide”, kaže autorka studije dr Ketlin Vos.
Urednost, prema njenim rečima, podstiče konvenciju i igranje na sigurno. Kreativnost je jedna od osobina koju pametniji ljudi obično poseduju – i obrnuto, ona zapravo može da dovede do nereda, dodaje dr Džonatan Vaj, naučnik istraživač na Programu za identifikaciju talenata Univerziteta Djuk (TIP).
„Pretpostavljam da kreativnosti ne pomaže nered, već kreativnost koja može da stvori nered. Takvi ljudi imaju tendenciju da se izgube u mislima fokusirajući se na problem ili problem, a čistoća postaje manje važna od fokusiranja na problem koji je pri ruci”, kaže on.
Kasni počinak
U filmovima, kreativni genije uvek radi do kasno u sitne sate noći uz svetlost sveća – i možda je ovaj stereotip, ali studija Londonske škole ekonomije i političkih nauka pokazala je da ljudi koji kasnije idu u krevet imaju veći koeficijent inteligencije. Autori studije veruju objašnjenje leži u našoj evoluciji – pošto je noć bilo opasnije mesto, naši preci koji su se upuštali u to umesto da spavaju morali su da budu inteligentniji. Takođe, ostati budan do noći bila je nova ideja koja je bila privlačna radoznalim umovima. Danas, naši različiti cirkadijalni ritmovi još uvek to mogu da odražavaju.
Brojke psovke
Uobičajeno se misli da je psovka posledica nevaspitanja i lošijeg obrazovanja, ali studija renomiranog stručnjaka za psovke Timotija Džeja, doktora nauka, i njegovih kolega, pokazala je da ljudi koji su mogli da smisle više psovki uopšte imaju bogatiji rečnik.
„Što više reči ste generisali u jednoj kategoriji značilo je više reči koje ste generisali u drugoj kategoriji, usmeno i verbalno. Jezička sposobnost je jedna od osobina ljudi sa višom inteligencijom”, smatra Džej dodajući da je deo emocionalne inteligencije da znate kako i kada da koristite psovke.
Volite hladan tuš
Autori jedne studije iz Finske, gde je zimsko plivanje uobičajeno, primećuju da je „prilagođavanje hladnoj vodi bilo povezano sa značajnim smanjenjem napetosti i umora i poboljšanjem raspoloženja i pamćenje.
Ne podnosite zvuk žvakanja
Ne podnosite kada neko glasno žvaće? Pa, postoji naučni razlog za to – i to može samo značiti da ste pametni. Studija sa Univerziteta Northvestern otkrila je da ljudi koji su testirali visoku kreativnu spoznaju imaju tendenciju da nisu u stanju da filtriraju irelevantne senzorne informacije – imaju „propusna senzorna vrata“. To znači da prihvatate sve, ponekad i grešku.
„Nepropusna senzorna kapija može pomoći ljudima da integrišu ideje koje su van fokusa pažnje, što dovodi do kreativnosti u stvarnom svetu“, napisali su autori studije.
SJoš jedna navika pametnih ljudi je šaranje – pa ako uživate u ovoj zabavi, to može značiti da ste i vi inteligentni. Prema Suni Braunu, autoru knjige The Doodle Revolution, to je alat za razmišljanje koji može uticati na obradu informacija i rešavanje problema. Ova ideja je potkrijepljena naučnim istraživanjem – studija iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazala je da su ljudi mogli da se sete 29 odsto više informacija ako su crtali. Bezumno škrabanje ima koristi za pamćenje, a takođe daje mozgu vizuelni način da izrazi koncepte i emocije. Dr Vai ima teoriju o tome zašto: „Možda nije važan čin crtanja, već čin pauze bilo koje vrste“, kaže on. „Na primer, ideja da vaš um radi nesvesno u pozadini čak i kada se ne fokusirate na problem.
Vi sami sebe kritikujete
Skloni smo da mislimo da su inteligentni ljudi samouvereni – zašto ne bi bili, kada su tako pametni? Ali istraživanja sugerišu da to možda nije baš tako ui praksi. U studiji sa Univerziteta Kornel iz 1999. godine, naučnici su otkrili da nekompetentni ljudi ne mogu da prepoznaju sopstvenu nesposobnost, što je dovelo do naduvane samoprocene. Ovo je postalo poznato kao Daning-Krugerov efekat.
„Da bi loši izvođači prepoznali svoju nesposobnost, zahtevalo bi od njih da poseduju upravo stručnost koja im nedostaje“, napisao je autor studije dr Dejvid Daning dodajući:
„Da biste znali koliko ste vešti ili nevešti u korišćenju gramatičkih pravila, na primer, morate dobro da poznajete ta pravila, što je nemogućnost među nekompetentnima. Loši izvođači ne vide nedostatke u svom razmišljanju ili odgovore koji im nedostaju“.
Studija je takođe otkrila da visoko kompetentni ljudi imaju tendenciju da potcenjuju svoje sposobnosti. Pametni ljudi mogu prepoznati kada nešto ne znaju – u stvari, znaju koliko je više znanja tamo. Umesto da budu previše samouvereni, oni imaju tendenciju da budu samokritični.
Fantaziranje
Studija sa Univerziteta u Kaliforniji pokazala je da su učesnici koji su napravili pauzu za nezahtevne zadatke, kada su dobili zahtevan zadatak, bolje prošli u prvobitnom zadatku. Istraživači teoretiziraju da davanje mozgu „perioda inkubacije“, dozvoljavajući mu da luta tokom bezumnog zadatka, podstiče rešavanje problema i kreativnost. Ovo je „povezano sa radom na problemu u pozadini vašeg uma čak i kada ne razmišljate direktno o tome.
Meditirate svakodnevno
Početak ili završetak dana sa 12 do 15 minuta “om” pozdrava i meditacije može da utiče na vaš mozak. U stvari, mnoge studije pokazuju da meditacija može pomoći da poboljšate vašu fluidnu inteligenciju – vašu sposobnost da budete kreativniji, inovativniji i vizionarski. Jedan istraživač je otkrio da su ljudi koji su koristili trening moždanih talasa u proseku nadogradili IK sa 23 procenta. Osim toga, poboljšani koeficijent inteligencije je čak trajao godinu dana kasnije u naknadnoj studiji. Čak su pokazali i napredak u kreativnosti i koncentraciji. Druga studija je takođe pokazala da je 20 minuta meditacije dnevno pomoglo u poboljšanju pamćenja, kognicije i smanjenju nivoa stresa.
#čudnih #navika #ljudi #koji #pametniji #ostalih