Tek što su stupile na snagu odredbe zakona koji se tiče rodno osetljivog jezika, Ustavni sud doneo je odluku prema kojoj se do okončanja postupka za ocenu ustavnosti obustavlja donošenje akata. Zakon o rodnoj ravnopravnosti donesen je 2021. godine i podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti ravnomernog učešća i uravnoteženu zastupljenost žene i muškarca u mnogim oblastima društvenog života, ali sve ovo vreme traje polemika zbog mogućnosti da on donese obavezno korišćenje termina koji, kako kritičari kažu, “nisu u duhu srpskog jezika”.
Zakon je na snagu stupio 1. juna, pa je donekle jasno zašto je bura dostigla vrhunac baš sada. Naime, psihološkinja, pedagoškinja, filološkinja, pa i vojnikinja, termini su koji bi zvanično trebalo da se poštuju, ali je pred Ustavnim sudom pokrenuto nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti.
Kako je za Euronews Srbija objasnila ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura, Ustavni sud je reagovao na inicijative kojih je bilo oko osam i dodaje da je sud reagovao “preventivno”.
“Do okončanja postupka on je doneo ovu meru koja u stvari štiti od potencijalnih problema koje može izazvati određeni način odlučivanja Ustavnog suda u budućnosti. S obzirom na to da sam zakon podrazumeva između ostalog i neke finansijske mere kažnjavanja, a mi iz nekog ranijeg iskustva znamo vrlo dobro da kada se to dogodi, kada Ustavni sud donese odluku koja kaže da su neke određene odredbe zakona neustavne, da onda imamo i obavezu kao država da reagujemo u smislu obeštećenja onih koji su bili oštećeni takvim postupkom, tako da bih ja rekla da je ovo bilo preventivno reagovanje Ustavnog suda”, rekla je Macura.
Tanjug/Rade Prelić
Na pitanje šta je u zakonu sporno, Macura kaže da su za nju lično najspornije odredbe koje se odnose na kaznene mere jer, kako dodaje, to nije u duhu onoga što ovaj zakon treba da uradi, a to je da stvori jednu atmosferu u društvu koja će da garantuje jednake prilike i mogućnosti i za muškarce i za žene.
“I kada razmišljamo o tome šta je to što stvara najveće otpore u društvu i šta je izazvalo najveće polemike javno, osim rodno osetljivog jezika koji je deo samo tek nekoliko odredbi ovog zakona, ja bih rekla da su to te kaznene odredbe. Nadam se da će u stvari i Ustavni sud u tom pravcu razmišljati da se recimo ukinu te kaznene odredbe koje u stvari stvaraju najveći broj otpora. Što se tiče samog rodno osetljivog jezika o kojem javnost najviše polemiše, čak ga i potpuno pogrešno nazivaju zakonom o rodno osetljivom jeziku. Dakle, ne radi se o zakonu, radi se tek o nekoliko odredbi u okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji stvara obavezu tek pojedinim institucijama, pre svega u medijima”, rekla je ona.
“Stvari se već menjaju”
Upravo govoreći o rodno osetljivom jeziku, Macura ističe da je jasno da se stvari već menjaju.
“Vi ste mene najavili kao ministarku. Ja dolazim sa televizije na koje su me takođe najavili kao ministarku. Mediji savršeno dobro odgovaraju na potrebe modernog društva u kojima se žene nalaze na nekim pozicijama na kojima se do juče nisu nalazile. Pa je naravno i prirodno da nemamo baš odmah adekvatan izraz za vojnik-vojnikinja. To su pozicije koje žene su osvajale u međuvremenu i samim tim se i naš jezik pre svega mora tome prilagođavati”, rekla je ona.
Euronews TV
Kada je reč o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, Macurka kaže da on reguliše pozicije koje se tiču veće viljivosti žena na onim pozicijama na kojima ranije nije bilo prilike ni da učestvuju. Dodaje, da ovo treba da buke zakon koji odražva duh modernog vremena u kom živimo.
“Ja razumem da postoji sada polemika o nekim pitanjima i drago mi je recimo sa druge strane što sam čula da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u čijoj nadležnosti ovaj zakon, voljno vrlo da otvori ponovo društveni dijalog na one teme koje su sporne. I da oni učesnici koji imaju neki problem sa primenom određenih odredbi, među njima ste nabrojali i Srpsku pravoslavnu crkvu i postoje neke druge institucije našeg sistema koji imaju problem sa određenom primenom, da ih razuverimo da ono čega se oni pribojavaju, čime se vrlo lako mogu zaplašiti građani da ovaj zakon rešava, da ih uverimo da taj zakon zaista ne bavi se tim pitanjima”, rekla je ona.
Kako je istakla, zakon je tu, menjaće se, donosiće se amandmani i biće unapređivan.
“Nećemo valjda sada, kada smo doneli zakon koji zaista stvara jednu jako dobru i pozitivnu sliku o Srbiji i o konceptu, kako Srbija gleda na koncept ljudskih prava, posebno ženskih ljudskih prava, uz sve one druge okolnosti koje su se dogodile. Ja verujem i želim da verujem da će odoleti pritiscima i Ustavni sud i da će zaista posmatrati ovu sliku mnogo šire nego što su same inicijative i razmišljati o posledicama koje bi mogle da se dogode”, rekla je ona.
Polemike traju godinama unazad
Inače, polemika oko upotrebe rodno senzitivnog jezika postoji još od 20. maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio ovaj zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od njegove primene, tačnije u maju ove godine, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.
Takođe, na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i “Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika” i u njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja.
Međutim, pored toga da li je u redu reći sudinica ili ne, ono što je takođe privuklo veliku pažnju javnosti i su kaznene odredbe za državne organe koji ne koriste rodno senzitivni jezik i koje su određene ovim zakonom.
Naime, rodno senzitvan jezik bi po članu 37, stav 4, tačka 3, morao da se koristi u: školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, klasifikacijama, zvanjima, diplomama i licencama i, kako s navodi, u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
Takođe i mediji, kao sredstvo javnog informisanja, su takođe dužni da počnu sa ovom primenom, i to sve zahvaljući članu 44, u okviru kojeg piše da se to odnosi i na oglašavanje. Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.
Sa druge strane, za druge, ovaj zakon propisuje novčanu kaznu u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara i to za prekršaje koje se tiču pitanja rodne ravnopravnosti i diskriminacije.
Poslanička grupa “Mi snaga Naroda Branimira Nestorvića” u polemici je otišla korak dalje – tužili su Vladu Srbije kao autora i predlagača izmena zakona. Neposredno pre grupe “Mi snaga naroda”, zbog rodno senzitivnog jezika reagovao je i Savet za srpski jezik odakle su ranije za Euronews Srbija rekli da su krajem maja predložili Vladi Srbije da izmeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to baš u delu koji se odnosi na ovaj deo.
Takođe, zbog rodno senzitivnog jezika i zakona u kojem se nalazi je početkom godine održan i naučni skup pod nazivom “Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske u Narodnoj biblioteci.
#Zakon #rodnoj #ravnopravnosti #pred #Ustavnim #sudom #primena #obustavljena