Od početka čovečanstva, periodično se pojavljuju tvrdnje i datumi o kraju sveta. Društveni mediji su značajno pojačali ove teorije. Na primer, članak objavljen na društvenoj medijskoj platformi Threads, od strane jednog informativnog portala, nosio je senzacionalistički naslov: „Određen je datum za kraj sveta”.
Prema tom članku, predviđa se da će kraj sveta nastupiti 13. novembra 2026. godine, što se pripisuje eksponencijalnom povećanju svetske populacije. Članak tvrdi da ovo predviđanje proizilazi iz jednačine koju je formulisao austrijski naučnik Hajnc fon Ferster.
Fon Fersterova jednačina, objavljena u časopisu Science još 1960. godine, predviđala je da će svetska populacija rasti eksponencijalno, udvostručujući se svake godine, što bi do 2026. godine dovelo do neodrživog opterećenja resursa Zemlje, a konačno i do istrebljenja čovečanstva.
Međutim, prošlo je više od 60 godina od objavljivanja ove hipoteze, tokom kojih su se razvili brojni faktori koji bi mogli uticati na ishod jednačine.
Prvo, eksponencijalni rast populacije koji je fon Forster predvideo 1960. godine se nije ostvario. Iako je globalna populacija nastavila da raste, stopa rasta se značajno usporila od 1960-ih, prvenstveno zbog smanjenja stope nataliteta, kako je prikazano na grafikonu objavljenom na Our World in Data.
Nasuprot tome, savremene brige za održavanje mnogih populacija, okreću se oko brzog pada nataliteta – godišnjeg broja rođenja.
Matematička formula koja je predstavljena ne uzima u obzir nove tehnološke napretke i potencijalne intervencije za ublažavanje prekomerne potrošnje resursa Zemlje od strane rastuće populacije. Naučnici, sociolozi i ekonomisti su zajednički kritikovali tačnost predviđanja, izvedenih isključivo iz takvih matematičkih izračunavanja.
Sam članak, nakon senzacionalističkog naslova, zaključuje „da nema razloga za brigu, jer iako će populacija možda porasti, neće dostići alarmantne nivoe”.
Grafikon: Our World in Data
Hajnc fon Fersterova jednačina je kontinuitetna jednačina koja se koristi u nekoliko oblasti matematičke biologije, kao što su demografija i modeliranje proliferacije ćelija.
Ona se primenjuje kada je struktura po godinama važna karakteristika u matematičkom modelu.
Jednačina je prvi put predstavljena od strane Andersona Greja MekKendrika 1926. godine kao „deterministički limit rešetkastih modela” primenjenih u epidemiologiji, a zatim nezavisno 1959. godine, od strane profesora biofizike Hajnca fon Ferstera za opisivanje ciklusa ćelija.
Matematička formula jednačine može se izvesti iz osnovnih principa i glasi:
n(t+dt,a+da)=n(t,a)−μ(a)n(t,a)da
gde je n gustina populacije kao funkcija starosti (a) i vremena (t), a μ je funkcija smrtnosti, dt predstavlja promenu u vremenu, a da – promenu u starosti.
Jednačina pokazuje da populacija stari i da je to jedini faktor koji utiče na promenu njene gustine; negativni znak pokazuje da vreme teče samo u jednom smeru, da nema rođenja i da će populacija izumreti.
#Kraj #sveta #godine #pogrešno #proračunat